Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Аниме - Википедија

Аниме

Из пројекта Википедија

Слика:Astroboy.png
Атом, јунак аниме серије Моћни атом, на Западу познатија као Astroboy

Аниме (アニメ) је стил цртане анимације пореклом из Јапана, са карактеристичним стилизацијом ликова и позадине која га визуелно одваја од других видова анимације. Реч аниме долази од јапанске речи animeshon (アニメーション) засноване на енглеској речи animation. Док су неки аниме наслови у потпуности ручно цртани, помоћ рачунара у процесу стварања аниме је потпуно уобичајена. Приче анима су обично измишљене. Аниме се емитује преко телевизије, дистрибуира на медијима као што су ВХС или ДВД или преко игара за конзоле или рачунаре. Многа аниме дела су настала под утицајем јапанског стрипа знаног као манга. Неки аниме наслови су адаптирани у игране филмове или серије.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја анимеа.

Историја аниме почиње почетком 20. века, када су јапански творци филмова експериментисали са техникама анимације које су претходно биле развијене на западу. Током седамдесетих, аниме се даље развијао, одвајајући се од својих западњачких узора и развијајући јединствене жанрове као што су „мека“. Осамдесетих година, аниме је прихваћен као мејнстрим и доживео је прави бум у производњи. Од деведесетих наовамо, аниме је прихваћен и у другим земљама.

[уреди] Карактеристике

Змајева кугла З, jедан од најпопуларнијих Шонен анима са 291 епизодом и 13 филмова
Змајева кугла З, jедан од најпопуларнијих Шонен анима са 291 епизодом и 13 филмова

[уреди] Жанрови

Аниме има много жанрова, као и традиционални играни филмови и серије. Ти жанрови подразумевају авантуре, научну фантастику, приче за децу, љубавне приче, средњевековну фантазију, еротику, хорор, акцију и драму.

Већина анимеа садржи елементе неколико различитих жанрова, као и варијације тема. Ово чини врло тешким разврставање неколико наслова. Аниме може да има наизглед просту радњу, али у исто време може садржати много сложенију, дубљу радњу и развијање ликова. Није необично да аниме оријентисане превасходно доброј акцији да садрже хумор, љубав, па чак и оштре друштвене коментаре. Исто се може односити на аниме оријентисаним љубавним причама да садрже јаке акционе елементе.

Жанрови који су специфични за аниме и мангу:

  • Бишођо (美少女 Bishōjo): на јапанском ”лепа девојка”, усвојени термин који се може искористити да опише сваки аниме који саджи ликове лепих девојака
  • Бишонен (美少年 Bishōnen): на јапанском ”леп дечак”, усвојени термин који се може односити на сваки аниме који у себи име згодне дечаке и људе
  • Ечи (エッチ Ecchi): добијено изговором латиничног слова ”Х”, што у Јапану означава непристојну сексуалност. Садржи благ сексуални хумор.
  • Хентаи (変態 Hentai): на јапанском ”перверзно” и користи га западњачка публика да упути на порнографски аниме
  • Ђосеи (女性 Josei): на јапанcком ”млада жена”; овај аниме или манга је намењен млађим женама и једна је од најређих форми.
  • Кодомо (子供 Kodomo): на јапанском ”дете”, овакакв аниме или манга је намењен млађој деци
  • Мека (メカ [meka] Mecha): аниме или манга који садрже џиновске роботе
  • Мое (萌え Moé): аниме или манга који садрже ликове који су ектремно весели и слатки
  • Прогресивни: уметнички филмови
  • Сејнен (青年 Seinen): аниме или манга који су слични Шонен типу, али су намењени старијој публици
  • Сентаи/Супер Сентаи (戦隊 Sentai/スーパ戦隊 [supa sentai] Super Sentai): аниме или манга који укључују тимове суперхероја
  • Шођо (少女 Shōjo): на јапанском ”мале девојчице”, означава аниме или мангу који су намењени девојчицама
    • Махо Шођо (魔法少女 Mahō Shōjo): поджанр Шоја познат као приче о магичним девојкама
  • Шођо-аи (少女愛 Shōjo-ai): означава аниме или манге чија је тема љубав између женских ликова
  • Шонен (少年 Shōnen): на јапанском ”дечаци”, односи се на анима или мангу намењене дечацима или млађим људима, на пример Змајеве кугле.
  • Шонен-аи (少年愛 Shōnen-ai): означава аниме или манге чија је тема љубав између мушких ликова. Овај термин је избачен у Јапану због референци на педофилију.

[уреди] Музика

Снимак екрана из серије Макрос 7. Макрос серијали су познати по својој музици
Снимак екрана из серије Макрос 7. Макрос серијали су познати по својој музици

Као и западни играни филмови, и аниме користи музику као важну уметничку алатку. Песме из анимеа су велики бизнис у Јапану и често имају своје топ листе. Ово је разлог зашто музику из анимеа често компонују и изводе најбољи музичари.

Најчешћа употреба музике у анимеу је за потребе позадинске музике. Позадинска музика се користи да нагласи дату сцену, на пример "Decisive Battle" из Неон Џенезис Евангелиона се чује када ликови врше припреме за битке и одликује се јаким ударцима у бубањ и војним стилом који наглашава напетост сцене и наговешта предстојећу борбу.

Насловна музика се обично поклапа са општим призвуком серије или филма и служи да узбуди гледаоца. Одјавне песме често коментаришу радњу или целу серију или филм и често се користе да нагласе посебно важне сцене. Уводне и одјавне теме, као и убачене песме, често изводе популарни музичари, тако да на овај начин песме постају врло важан део анимеа.

[уреди] Процес анимације

[уреди] Технике

Wikipe-tan
Wikipe-tan

Стил цртања који је коришћен у анимеу који је створен за телевизију је контрапродуктиван процесу анимације. Аниме стил има нагласак на детаљима који касније стварју тешкоће да се испоштује продукцијски распоред и буџет, што је контраст стиловима анимације који имају дизајнерску етику која наглашава једноставност.

Осаму Тезука је усвојио и упростио многа Дизнијева анимацијска правила да би смањио цену и број фрејмова у продукцији, иако треба напоменути да Дизнијеви филмови створени на западу нису аниме. Ово је било замишљено као привремена мера која ће му омогућити да уради једну епизоду сваке недеље са неискусним аниматорским особљем. Неки аниматори у Јапану су превазишли продукционе буџете коришћењем другачијих техника од Дизнија и Тезукиних метода анимације анимеа. Захваљујући смањеном броју фрејмова, неколико мирних кадрова и скролујућој позадини, сцене су стваране са већим фокусом на квалитету од остатка продукције. Аниматор Јасуо Оцука је био пионир ове технике. Режисери попут Хиројукија Имаишија (Cutey Honey, Dead Leaves) су упростили позадине тако да се више пажње могло посветити анимацији лика. Други аниматори попут Тацујукија Танаке (посебно у Eternal Family Коџија Минамота) је користио "стисни и издужи", анимацијску технику која није често коришћена од стране јапанских аниматора; Танака је направио друге олакшице да би компезовао ово. Аниме студији користе технике да би цртали што мање нове анимације као што је коришћење дијалога који укључују само анимирање уста док остатак сцене остаје апсолутно непромењен, техника која је позната западњачким анимацијским стиловима.

[уреди] Стилови анимације

Аниме стил се карактерише сенчењем, цртањем косе у одвојеним праменовима, карактеристичним начином цртања очију (види слике), и "манама лица" у анимацији. Мане лица укључују, например, изражавање беса тако што код лика искоче вене на челу, изражавањем стида приказивањем како се лик зноји испуштајући масивне капи зноја, итд ...

[уреди] Продукциони типови анимеа

Већина типова анимеа се може сврстати у три категорије:

  • Филмови, који се углавном приказују у позориштима, представници су највећег буџета и углавном најбољег визуелног квалитета. Популарни аниме филмови су Акира и Дух у оклопу (енг. Ghost in the Shell). Неки аниме филмови се само приказују на филмским или анимацијским фестивалима и краћи су и понекад слабији у погледу производне вредности. Примери ових су Зимски дани (Winter Days), Шумска легенда (енг. Legend of the Forest). Осамуа Тезуке. Друге типови филмова укључују компилационе филмове, који су телевизијске епизоде спојене заједно и приказане у бископима из различитих разлога и отуда су усредсређена форма телевизијске серије. Ипак, ово може бити дуже од просечног филма.
  • Телевизијске серије су аниме које су синдикализоване и емитују се на телевизији у регуларном распореду. Телевизијске серије су обично лошије у порешењу са ОВА или филмским насловима, јер је проузводни буџет распоређен на више епизода него један филм или кратка серија. Већина епизода су дуге 23 минута, да би попунике типично време од 30 минута уз додатак реклама. Једна пуна сезона је 26 епизода, а многи наслови иду пола сезоне или 13 епизода. Већина телевизијских серија има уводни и одјавни списак аутора и често и џинглове, често смешне или луцкасте, који служе за означавање почетка и краја рекламног блока.
  • ОВА (Оригинална Видео Анимација) аниме је често сличан телевизијској мини-серији. Они се издају директно на ВХС-у или ДВД-у.

[уреди] Лиценцирање и дистрибуција

Аниме је доступан изван Јапанa у локализованом облику. Лиценциране аниме модификују западни дистрибутери кроз синхронизацију на језик земље у којем се издаје. Аниме може бити измењен тако да се промене културне референце које можда неће разумети не-јапански гледалац и компаније могу уклонити оно што се може сматрати непријатним садржајем. За обожаваоце који се противе мењању или синхронизацији аниме избор је ДВД издање. ДВД издања често садрже и синхронизовани аудио и оригинални јапански аудио са преводима, обично су неизмењени и немају рекламе.

[уреди] Фансубовање

Пример фансубовања из серије School rumble
Пример фансубовања из серије School rumble

Иако је то често кршење ауторских права у многим земљама, неки обожаваоци гледају фансубове, снимке анима које су превели и титловали обожаваоци, илити фанови. Етичке импликације производње, дистрибуције и гледања фансубова су теме многих контроверзија, иако фансуберске групе не узмају профит и престају са дистрибуцијом свог рада онда када серија буде лиценцирана.

[уреди] Спољашње везе

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu