Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Ахмедабад - Википедија

Ахмедабад

Из пројекта Википедија

Део Сиди Сајед џамије, неслужбеног симбола Ахмедабада
Део Сиди Сајед џамије, неслужбеног симбола Ахмедабада

Ахмедабад је највећи град у индијској држави Гуџарат. Ужи део града је имао 3,77 милиона становника (процена 2006.). Ахмедабад је пословни и трговачки центар Гуџарата. Град је под британском управом добио назив "Манчестер Истока" због своје изузетно развијене текстилне индустрије.

Садржај

[уреди] Историја

Масџид џамија
Масџид џамија

Подручје око Ахмедабада насељено је од 11. века. На месту модерног Ахмедабада основан је најпре град Карнавати. На томе месту поново је основан град 1411. као главни град султаната Гуџарат. Основао га је султан Ахмед Шах. Могулски цар Акбар Велики је заузео град 1573. Током могулске власти Ахмедабад је постао богати трговачки град, чији текстил се извозио и до Европе. Могулски цар Шах Џахан провео је део живота у Ахмедабаду градећи Моти Шахи Махал. Војска од Марата је заузела град и окончала власт Могула. Унутрашњи сукоби довели су до разарања дела града. Глад из 1630. је такоће тешко погодила град. Британска источноиндијска коммпанија је заузела град 1818. Под британском управом модернизирана је градска инфраструктура. Ахмедабад постаје важан центар, а 1864. успостављена је железнићка веза са Бомбајем. Због јаке текстилне индустрије град добија назив "Манчестер Истока" . Град је био поприште жестоких сукоба , јер је индијски покрет за независност имао јаке корене у Ахмедабаду. Махатма Ганди је 1930. започео чувени протест прикупљања соли крећући се баш из Ахмедабада . Када је држава Бомбај расцепљена на више држава Ахмедабад је био главни град Гуџурата до 1970. Разорни земљотрес од 6,9 степени по Рихтеровој скали је 26. јануара 2001. усмртио 752 људи у Ахмедабаду и срушио је бројне зграде у Ахмедабаду. У Гуџарату је дошло до великог насиља почетком 2002. Најпре је група муслимана 27. фебруара 2002. запалила воз и при томе убила 58 хиндуса. Дошло је до освете и међусобног убијања у коме је страдало око 1.000 људи, а страдале су и џамије.

[уреди] Економија

Највећи је копнени индустријски центар западне Индије. Текстилна индустрија има историјски значај, јер Ахмедабад је био Манчестер истока. Хемијска и фармацеутска индустрија су изузетно развијене. Две највеће фармацеутске компаније у Индији имају седиште у Ахмедабаду. У новије време Ахмедабад постаје значајан и у сектору информационих технологија, тако да је 2002. рангиран као пети град у Индији по степену компетитивности за сектор ИТ услуга.

Стари део Ахмедабада
Стари део Ахмедабада

[уреди] Демографија

По попису становништва из 2001. Ахмедабад је имао 3,51 милион становника. Узме ли се у обзир шире подручје града имао је 4,5 милиона становника. Око 440.000 људи живи у сламовима око града. Има 11,4% муслимана и 84.6% хиндуиста.

[уреди] Култура

Много грађевина из прошлости је било грађено мешавином исламске архитектуре са индијским стиловима. Из британског раздобља постоје грађевине викторијанске архитектуре. У новије време постоје модерне грађевине које су конструиране према дизајну чувених светских архитекта Ле Корбизјеа, Луја Кана и Чарлса Кореје.



Милионски градови у Индији Flag of India
АграАхмедабад • Алахабад • Амрицар • Асансол • Бангалор • Бопал • Ченај • Коимбатор • Делхи • Данбад • Фаридабад • Хајдерабад • Индор • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур • Канпур • Кочин • Колката • Лакнау • ЛудијанаМадура • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • СуратВадодараВаранаси • Виџајавада • Визагапатнам


Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu