Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Хајдерабад - Википедија

Хајдерабад

Из пројекта Википедија


Координате: 17° 22' СГ Ш 78° 28' ИГД

Шах Мухамед Кутаб, оснивач града
Шах Мухамед Кутаб, оснивач града

Хајдерабад је главни град индијске државе Андра Прадеш и налази се у области Телангана. Метропола има 6,1 милиона становника те је по величини пети град у Индији и четрдесети у свету. Хајдерабад је познат по својој богатој историји, аутентичној култури и архитектури због свог положаја између аријевског севера и дравидског југа. Хајдерабад је једно од ретких градова где хиндуси и муслимани живе у миру вековима.

Дијалект хиндија који се говори у Хајдерабаду разликује се од осталих дијалеката у овој савезној држави. Овде се говори и телугу који има примеса локалног урду језика муслимана.

Хајдерабад је такође један од најразвијенијих градова у Индији, информациона технологија је у полету, а град је средиште биотехнологије. Вештачко језеро Хусаин Сагар које је изграђено за време шаха Ибрахима Кутаба 1562. дели Хајдерабад од Секундарабадом. Споменик Чарминар (урду: Четири минарета), који је изграђен у центру Хајдерабада за време владавине шаха Мухамеда Кутаба 1591., посвећен је искорењивању куге у овом региону.

Садржај

[уреди] Историја

Хајдерабад је основао шах Мухамед Кули Кутаб на реци Муси 1590. Град је изграђен због несташице воде у старој престолници Голконди где је владала династија Кутаб.

Теорије које објашњавају етимологију имена Хајдерабад су резличите. Једно предање говори како се Мухамад Кутаб заљубио у овдашњу девојку Бхагамати пошто је изградио град. Тада је град назван Бхагјанагарам. После преласка ове девојке у ислам, Бхагамати је променила име у Хајдер Махал тако да се име града такође променило и буквално значи "Хајдерин град".

Када је Индија добила независност 1947., последњи низам (владар области око Хајдерабада), желео је да област буде независна или под врховном влашћу Велике Британије. Индијска унија се налазила свуда око ове државе тако да су успостављени трговински односи са њом. Овакво стање се није дуго могло одржати због борби локалних комуниста који су желели уједињење са Индијом и тадашње низамове војске.

Пошто је насиље измакло контроли Индија је решила да узме ствари у своје руке и започела је полицијску акцију у граду. Хајдерабад је био заузет после пет дана борби 17. септембра 1948. Област је по први пут добила демократску владу и била је део Индијске уније као посебна држава следећих осам година.

1. новембра 1956. државе у Индији су реорганизована на лингвистичком основу. Област Хајдерабада је подељена на државе Андра Прадеш, Бомбај (касније: Махараштра) и Карнатака. Држава Андра Прадеш у којој се налази Хајдерабад има велику Телугу језичку заједницу.

[уреди] Економија

Хајдерабад је познат као град бисера, језера и ,касније, ИТ компанија. Производи као што су предмети од сребра, сари, разне слике и аптифакси, одела од сребра и памука пправе се и продају у овом граду вековима.

Хајдерабад је познат по својим академским институтима и истраживачким лабораторијама. Постоје и приватни и државни институти из разних области. Они су једни од најбољих у земљи и привлаче многе научнике из Индије и шире.

[уреди] Образовање

У Хајдерабаду постоје десет универзитета од којих су неки, заправо, колеџи или специјализовани институти. Најпознатији и најстарији је Османија универзитет.

[уреди] Становништво и религија

По процени из 2001. град има 3.690.000 становника, док је у целој метрополи 6.390.000. Религијски и културално град је подељен на муслимане и хиндусе, са приметним бројим хришћана. Језици су телугу, урду и хинди. Има доста људи из разних крајева који су мигрирали у град у потрази за послом. Они имају своју културу и говоре језиком из области одакле су пореклом.


Милионски градови у Индији Flag of India
АграАхмедабад • Алахабад • Амрицар • Асансол • Бангалор • Бопал • Ченај • Коимбатор • Делхи • Данбад • Фаридабад • Хајдерабад • Индор • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур • Канпур • Кочин • Колката • Лакнау • ЛудијанаМадура • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • СуратВадодараВаранаси • Виџајавада • Визагапатнам
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu