Балеарска острва

Из пројекта Википедија

Аутономна покрајина
Балеарска острва

Главни град

Палма де Мајорка

Површина
- укупно
- % од Шпаније

Мјесто бр. 17
4.992 km²
1,0%

Становништво
- Укупно (2006)
- % од Шпаније
- Насељеност

Мјесто бр. 14
1.001.062
2,2%
196,94 ст./km²

Аутномни статус

1. марта 1983.

Заступљеност у
парламенту
- Конгрес
- Сенат

8 места
5 места

Председници

Ђауме Матас Палоу (катал: Jaume Matas Palou)

Влада Балеарских острва

Балеарска острва или Балеари (шп: Islas Baleares/Baleares; катал: Illes Balears/Balears) је аутономна покрајина Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се састоји од две групе острва:

Острва Химнесијас (шп: Islas Gimnesias): Мајорка (шп: Mallorca), Менорка, (шп: Menorca), Кабрера шп: Cabrera и још неколико омањих острва
Острва Питијусас шп: Islas Pitiusas): Ибиза шп: Ibiza ) и Форментера (шп: Formentera) поред неколико омањих острва.

Главни град је Палма де Мајорка шп: Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.

Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.

Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У VIII веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.