Каталонски језик
Из пројекта Википедија
| Каталонски језик (català, valencià) |
|
|---|---|
| Говори се у: | Шпанија (Каталонија , Балеарска острва и Валенсија (аутономија)), Андора, Француска (Русијон) и Л'Алгер (Италија) |
| Регија: | Централна Европа |
| Укупно људи који говоре каталонски: | најмање 7,5 милиона |
| Језичка група: Класификација: |
индоевропскагрупа Латински |
| Статус језика | |
| Званични језик у: | Андора, Каталонија, Валенсија, Балеари. |
| Регулисан од: | Institut d'Estudis Catalans Acadèmia Valenciana de la Llengua |
| Кодови и шифре каталонског језика | |
| ISO 639-1: | ca |
| ISO 639-2 | cat |
| ISO/DIS 639-3: | cat |
Каталонски (каталонски: català) је језик романске групе који је говори у Шпанији, Андори, мањем делу Француске и веома малом делу Сардиније. Веома је сличан суседном, окситанском језику (понекад познат и као окцитански, или лангдок (languedoc)), који се говори у суседној, углавном јужној Француској.
Унутар Шпаније, каталонски је званичан, заједно са кастиљанским (шпанским) језиком, у Каталонији, на Балеарским острвима и Валенсији. Такође, овај језик се говори у деловима Арагона и Мурсије.
Унутар Француске, каталонски се говори у Русијону. На Сардинији постоји један градић, Алгеро (италијански Alghero, каталонски: Л'Алгер, L'Alguer), где 30.000 људи говори каталонски. У том сардинском региону, каталонски је заштићен језик и може се користити у званичној комуникацији. У Андори је каталонски први званични језик (друга два су шпански и француски). Важно је напоменути да се верзија која се говори у Валенсији назива валенсијанским језиком, и разликује се у извесној мери од каталонског из Каталоније (слично разликама српског и хрватског). Валенсијански се развијао под већим утицајем шпанског, док је у Каталонији језик био под јачим утицајем француског језика. Варијанта која се говори на Балеарима често се назива балеарским, и такође се разликује од каталонског из Барселоне, посебно у облицима одређеног члана: Балеарци користе облике одређеног члана es (мушки род) и sa (женски род), уместо облика el и la.
Изговор каталонског је веома сличан изговору шпанског и окситанског језика. Током Средњег века, каталонски и окситански језик били су веома слични, и представљали су спону између гало-романских и иберо-романских језика, али су се те разлике продубиле после великог утицаја шпанског на каталонски и француског на окситански, током последњих 6 векова. Исто тако, и масовна имиграција шпанског и француског становништва на подручја где се говоре ови језици утицала је да се ови језици удаље.
Од пада режима Франциска Франка, када је каталонски језик био потискиван, овај језик се налази на свим уличним таблама широм каталофонског подручја.
Садржај |
[уреди] Број говорника
[уреди] Територије где је каталонски званичан језик
| Регија | Разуме | Говори |
| Каталонија (Шпанија) | 5,837,874 | 4,602,611 |
| Валенсија (Шпанија) | 3,512,236 | 1,972,922 |
| Балеари (Шпанија) | 733,466 | 504,349 |
| Андора | 62,381 | 49,519 |
| УКУПНО | 10,145,957 | 7,129,401 |
[уреди] Друге територије
| Регија | Разуме | Говори |
| Алгеро (Сардинија, Италија) | 20,000 | 17,625 |
| Русијон (Француска) | 203,121 | 125,622 |
| Арагонија (Шпанија) | 47,250 | 45,000 |
| Карше (Мурсија, Шпанија) | Нема података | Нема података |
| Остатак света | Нема података | 350,000 |
| УКУПНО | 270,371 | 538,247 |
[уреди] Свет
| Регија | Разуме | Говори |
| Каталонске земље (Европа) | 10,416,328 | 7,317,648 |
| Остатак света | Нема података | 350,000 |
| УКУПНО | 10,416,328 | 7,667,648 |
Извори: Каталонија: Статистички подаци са Пописа 2001., Institut d'Estadística de Catalunya, Generalitat catalana [1]. Валенсија: Статистички подаци са Пописа 2001., Institut Valencià d'Estadística, Generalitat Valenciana [2]. Балеари: Статистички подаци са Пописа 2001., Institut Balear d'Estadística, Govern de les Illes Balears [3]. Северна Каталонија: Media Pluriel Анкету извршила Префектура Региона Лангдон-Русијон из октобра 1997. објављена је јануару 1998. [4]. Андора: Социолингвистички подаци добијени од Владе Андоре 1999 [5]. Арагонија: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [6]. Alguer: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [7]. Остатак света: Процена за 1999, Federació d'Entitats Catalanes ван каталонских земаља.
[уреди] Дијалекти
Током 1861. године, Мануел Мила и Фонтаналс (Manuel Milà i Fontanals) је предложио дијалектску поделу каталонског у два велика блока: источни (Bloc o Branca del Català Oriental) и западни (Bloc o Branca del Català Occidental)
Не постоји прецизна лингвистичка граница између једног и другог дијалекта, и готово свуда постоји прелазна зона између ових дијалеката (осим дијелеката специфичних за острва). Такође, ниједан од ових дијалеката није хомоген унутар себе, јер се може поделити на неколико подијалеката. То су следећи подијалекти:
|
Западно-каталонски
|
Источно-каталонски
|
[уреди] Речи каталонског порекла у српском
- Барака - од каталонског "barraca"
- Мајонез - једна од интерпретација тврди да је француска реч "mayonnaise" придев од топонима Maó (кастиљански: Mahón), у смислу "маонски сос".
[уреди] Реченице и фразе на каталонском
- Каталонски: català /kətəˈlɑ/
- Здраво: hola /ˈɔlə/
- Збогом: adéu /əˈðɛw/ (једнина); adéu siau /əˈðɛw siˈaw/ (множина)
- Молим: si us plau /sisˈplɑw/
- Хвала: gràcies /ˈgrɑsiəs/; mercès /mərˈsɛs/
- Извините: perdó /pərˈðo/
- Тај: aquest /əˈkɛt/ (м.); aquesta /əˈkɛstə/ (ж.)
- колико је?: Quant val? /ˈkwɑmˈbɑl/; Quant és? /ˈkwɑnˈtes/
- да: sí /ˈsi/
- не: no /ˈno/
- Не разумем: No ho entenc. /ˈno wənˈteŋ/
- Где је купатило?: On és el bany? /ˈonˈezəlˈβaɲ/; On és el lavabo? /ˈonˈezəlˈləˈβɑβu/
- Живели: salut! /səˈlut/;
- Говорите ли енглески?: Parla anglès? /ˈparlə ənˈglɛs/
- Говорите ли каталонски?: Parla català? /ˈparlə kətəˈlɑ/
