Регион Мурсија

Из пројекта Википедија

Comunidad Autónoma de Galicia
Аутономна покрајина Мурсија


Застава	Грб

Главни град

Мурсија

Површина
– Укупно

11.313 km²

Становништво
– Укупно (2005.)
– Густина насељености

1.335.792
118,08/km²

Статут аутономије усвојен

9. јун 1982.

ISO 3166-2

ES-MU

Број представника у Las Cortes Generales
Конгрес
Сенат

9
2

Comunidad Autónoma de la Región de Murcia

Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Мурсија.

Мурсија је аутономна покрајина у Шпанији (шп: Comunidad Autónoma de la Región de Murcia). Налази се на југоистоку Пиринејског полуострва на обали Медитерана између регија Андалузије и Валенсије. Аутономна регија састоји се од једне провинције. Уобичајено је да шпанске регије имају више провинција. Град Мурсија је главни град регије. Заузима површину од 11.313 км² и има 1,3 милиона становника, од којих једна трећина живи у главном граду.

Због топле климе Мурсија представља регион погодан за пољопривреду. У Мурсији се производи јако много воћа, поврћа и цвећа, које се извози у остали део Шпаније и у Европу. Позната је и по одличним винаријама и по производњи маслиновог уља. Постоји мала количина падавина и велика потражња за водом и у пољопривреди и у туризму. Снабдевање водом се врши из реке Сегуре, која се сматра најзагађенијом водом у Европи. Каналима се добија вода и из удаљене реке Тахо.

Плажа у Мурсији

[уреди] Историја

Картагињани су успоставили стално трговачко насеље на обали близу Картахене. Картахену је основао Хасдрубал око 230. пне. и назвао је Карт Хадашт (на пунском "Нови град"). За картагињанске трговце планинска територија је била само иберијско залеђе њиховога царства, које се протезало дуж обала мора. Хасдрубал је вештом дипломатијом проширио територије. Ханибал је добијао сребро из тадашњих рудника, што је било од велике важности за вођење рата против Рима, тј. за Други пунски рат. Доласком Сципиона Африканца у Хиспанију 210. пне. дошло је до великога преокрета. Вештом дипломатијом Сципион је придобио локална племена, па су Римљани уз помоћ локалних племена побеђивали у Хиспанији. Коначно су 209. пне. освојили Картахену и назвали су је Картаго Нова (лат: Carthago Nova). Римска Мурсија је била део провинције Хиспаниа Картагиниенсис (лат: Carthaginiensis) . Вандали су 425. опљачкали делове Мурсије. Визиготи су 624. освојили подручје.

Мавари су 711. освојили Мурсију. Мавари су први створили велике иригационе системе, о којима овиси пољопривреда Мурсије. Провинција се тада звала Тодмир. Град Мурсију је основао Абд Ел Рахман II 825. године под именом Мурсија (Mursiya). Краљевина Мурсија је постала независна таифа (кнежевина) након пада омејидског калифата у Кордоби. Маварска таифа је укључивала и Албасете и део Алмерије. После битке код Саграхаса 1086. Алморавиди су освојили све таифе и поново су ујединили исламску Шпанију. Маварски краљ Мурсије се 1243. покорио Фернанду III од Кастиље. По тада уобичајеном поступку, муслимани су били протерани из градова. Фернандов наследник Алфонсо X Мудри је поделио администрацију своје граничне и слабо настањене краљевине Мурсије на три административне јединице и предао их на управљање војним редовима основаним у 11. веку, као награду за допринос реконкисти. Алфонсо је краљевину Мурсију потпуно анектирао 1266., након побуне муслимана у Мурсији. Муслимани су се побунили уз подршку арагонског краља Хаимеа I Освајача. Када је 1296. дошло до династичкога сукоба у Кастиљи краљ Арагона Хаиме II од Арагона је накратко заузео Мурсију и припојио је Краљевини Валенсије. У том кратком периоду Мурсију су населили каталонски хришћани. Мурсија је 1305. враћена под власт краља Кастиље. У положају вазалне краљевине остала је све до либералнога устава из 1812. Мурсија је 1982. постала аутономна регија. Кастиљско освајање Мурсије је било значајно јер је Кастиља тада по први пут добила излаз на Медитеран. Спречено је и ширење краљевине Арагон, која се ширила јужно дуж обале.

Катедрала Санта Марија

Јужна страна масива Ревољкадорес од 2.000 метара

[уреди] Језик

Шпански језик, који се говори у Мурсији различит је од језика којим се говори у осталим подручјима Шпаније. Мурсијски дијалект има много посуђенога вокабулара из арагонскога и старога арапскога.

[уреди] Географија

Регија је смештена на крајњем истоку Бетијских кордиљера. Око 27% територија регије је планинско подручје, 38% су планинске завале, а 35% су равнице и брежуљци. Клима је медитеранска са сухим зимама ( око 11°C је просечна темапаратура у јануару) и врућим летима. Просечна годишња темпаратура је 18°C. Има између 300 и 350 мм падавина годишње. Током године између 120 и 150 дана са потпоуно ведрим небом. Највише кише има у априлу и октобру. Обзиром на удаљеност од мора постоје темапаратурне разлике између обалних подручја и унутрашњости, а посебно зими. Град Мурција држи рекорд по највишој темпаратури у Шпанији у 20. веку. Тако је 4. јула 1994. измерено 47,2°C.

У Мурсији се налази и највеће природно језеро у Шпанији Мар Менор, што значи "Мало море". То је слано језеро, које се налази уз море. Проглашено је посебним заштићеним подручјем.