Бајмок

Из пројекта Википедија

Координате: 45° 48′ С, 19° 25′ И

Суботица

Шупљак

Бајмок

Бачко Душаново

Општина
Суботица

●

Бајмок (мађ. Bajmok) је село на крајњем северу Бачке, у Војводини, Србија. Припада суботичкој општини. Бајмок је мултинационално село које има 8.586 становника.

Садржај

1 Географија
2 Историја
3 Демографија
4 Спољашње везе

[уреди] Географија

Бајмок се налази у плодној Панонској низији, 9 km од српско-мађарске границе, 23 km од Суботице, 19 km од Бачке Тополе, 33 km од Сомбора и 101 km од Новог Сада. С тим градовима је повезан добрим асфалтним путем. Ипак, најважнија комуникација је железничка пруга која Бајмок спаја са Суботицом и Сомбором, те са другим местима кроз која пролази.

Оближња насеља су на југозападу Алекса Шантић, удаљен 9 km, на југу Пачир, такође удаљен 9 km, и на истоку Мишићево, удаљено 6 km. Такође, у близини се налазе групе салаша Скендерово и Мађарски салаши. Поменута села природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају само Мишићево и Мађарски салаши.

[уреди] Историја

Сматра се да је на простору Бајмока постојало насеље још у X веку пре нове ере. Међутим, пошто нису вршена археолошка испитивања, за то не постоје веродостојни докази. Једино се може тврдити да су овде живели Авари и племена Сармата, о чему сведоче остаци гробља које се налази око 1 km југоисточно од центра села. До открића овог гробља је дошло случајно за време изградње пута према Суботици, 1927. године.

Католичка црква и поред ње звоно православне цркве

Први писани документ који се односи на Бајмок потиче из XV века и у њему се насеље први пут помиње као село.

За време турске окупације од 1526. до 1697. године Бајмок није никад престао да постоји, али је забележено да је мењао број становника у појединим периодима. Године 1763. извршене су припреме за насељавање Немаца у Бачку и Банат. Предложена је да се бајмочка пустара насели како би се олакшао транспорт војника. Крајем 1771. године градска комисија врши премеравање насеља и одређује место за изградњу важнијих зграда. Тада је између осталог на месту старе капеле изграђена црква, која је касније обновљена 1845. године.

После Првог светског рата се у северном делу Бајмока, врши парцелисање земљишта и насељавање ратних добровољаца из Србије, Црне Горе, Лике итд. Процес је извршен у раздобљу од 1921. до 1924. године. Ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта (на рате). На сличан начин је 1925. године настало насеље Мишићево, које је добило име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту.

У Другом светском рату Бајмок је био под окупацијом фашистичке Мађарске. Словенско становништво је пало у немилост. Сви насељеници, добровољци и колонисти са Рате и Мишићева депортовани су у логоре у Мађарску, где је највећи број остао до завршетка рата. У њихове куће насељени су сељаци из Ердеља и Буковине, који су ту живели све до краја септембра 1944. године. Бајмок је коначно ослобођен 19. октобра исте године.

[уреди] Демографија

Број становништва Бајмока разних година:

1791. - преко 1.000
1826. - 3.715
1890. - 7.151
1900. - 7.588
1921. - 8.733
1931. - 11.326
1948. - 11.789
1953. - 11.411
1961. - 11.714
1971. - 10.850
2002. - 8.586

Што се тиче етничке структуре становништва, Бајмок је одувек био шаролик. Као први становници помињу се Мађари. Историјски подаци са краја XVI века говоре о Новом Бајмоку ког су насељавали Срби. Око 1744. године српске породице напуштају село и тада већину становништва сачињавају Мађари и Буњевци. Нешто касније почиње насељавање немачких породица.

Етничка структура 1900. године:

Мађари - 3.599 (47,4%)
Буњевци - 1.980 (26,1%)
Немци - 1.980 (26,1%)
Срби - 21
Словаци - 8
остали.

Етничка структура 1931. године:

Југословени - 4.597 (40,6%)
Мађари - 4.276 (37,8%)
Немци - 2.347 (20,7%)
Јевреји - 79
Руси - 16
остали.

После Другог светског рата становништво немачког порекла напушта Бајмок, а уместо њега око 2.370 нових колониста се досељава. То су, углавном, Срби из Лике, из околине Дрезнице.

Према попису из 2002. године етничка структура је следећа: