Османско царство
Из пројекта Википедија
|
|||
 Отоманско царство на врхунцу моћи |
|||
| Империјални мото | Ел Мужафер Даима вечни победник | ||
| Званични језик | Отомански турски | ||
| Главни град | Истанбул (Константинопољ) | ||
| Суверен | Султани из династије Османлија | ||
| Популација | око 40 милиона | ||
| Површина | 12+ милиона km²; | ||
| Установљење | 1299 | ||
| Распад | 29. октобар 1923 | ||
| Валута | Akçe | ||
| Застава |  Застава из каснијег Отоманског периода |
||
Отоманско царство било је држава, прецизније лични посед султана. Постојала је од 1299. до 1923. године (624 године). На врхунцу моћи, укључивало је Анатолију, Средњи исток, део Северне Африке и југоисточну Европу. Установило га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Узвишена порта или само Порта, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (Bâb-i-âlî) што значи "висока капија", према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао за стране амбасадоре на улазу у палату. Ово је тумачено и као позиција царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Отоманско царство је често називано и Турско Царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском.
Царство је основао Осман I, (на арапском ʿUthmān, одакле и име Отоманско царство). У XVI и XVII веку Отоманско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене услед сталног напредовања царства преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km² . Од 1517. па на даље, отомански султан је био и исламски калиф, а Царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453., Отоманско царство је освојило Константинопољ (данашњи Истанбул) од Византијског царства, који је тада постао отоманска престоница. Након Првог светског рата, током кога су Савезници освојили већину територија, отоманска елита је установила савремену Турску за време Турског рата за независност.
Садржај |
[уреди] Историја
Главни чланак: Историја Отоманског царства
Отоманско царство је првобитно било бејлик унутар Селџучког царства у 13. веку. Године 1299., Осман I проглашава независност Отоманског пронципата. Мурат I је био први Османлија који се прогласио за султана. После освајања Константинопоља године 1453., држава постаје моћна империја са Мехмедом II као својим императором. Царство је достигло свој врхунац под Сулејманом I у 16. веку, када се простирала од Персијског залива на истоку до Мађарске на северозападу, и од Египта на југу до Кавказа на северу. Царство се простирало између Истока и Запада и кроз своју шест векова дугу историју примало културне утицаје и Истока и Запада.
Током овог периода, царство се бори за колонијални утицај у Индијском океану. Ратна флота је послата да подржи муслиманске владаре у Кенији и Ацеху као и да одбрани османлијски монопол на трговину робовима и зачинима. У Ацеху, Османлије саграђују утврђење и доносе велике топове. холандски протестанти су били потпомогнути од стране Османлија у борби против католичке Шпаније.
У 17. веку, царство слаби под утицајем спољашњих и унутрашњих непријатеља због скупих ратова нарочито против Персије, Русије и Аустро-Угарске. Напокон, после пораза у опсаде Беча, године 1683., постаје јасно да Отоманско царство није више једина суперсила у Европи. Током серије реформи, царство наставља да буде једна од важнијих политичких сила у Европи, на крају се придружујући Централним силама у Другом светском рату. Царство бива поражено од стране Савезника током рата и њене територије колонизују победници. После Турског рата за независност (1918.-1923.), основана је Република Турска 29. октобра, 1923. од остатака некадашњег царства.
[уреди] Друштвено уређење
Главни чланак: Друштвено уређење Отоманског царства
Државна организација у царству је била заснована на хијерархији са султаном на врху и под њим везирима, другим дворским службеницима, и војним заповедницима.
[уреди] Култура
Главни чланак: Култура Отоманског царства
Током средњевековног периода, Османлије су имале невероватно висок степен толеранције према страним културама и религијама, нарочито у поређењу са хришћанским Западом. Раније су Турци протерали Византинце из Анадолије и даље их потискивали ка Европи. Али, како су се Османлије приближавале даље према западу и сами су примали културне утицаје покорених народа. Страна култура је надограђена на турску, Стварајући карактеристичну Османску културу. После заузимања Константинопоља (касније названог Истамбул) године 1453., већина цркава је остала нетакнута и само је Аја Софија претворена у џамију. Дворски живот је у многим аспектима задржао древне традиције које потичу из Персије, али је поседовао и многе елементе византијске и европске културе. Вековима је, царство било уточиште за Јевреје из Европе, који нису имали слободу исповедања сопствене вере у Европи, а која је у Османскон царству била допуштена.
[уреди] Војно уређење
Главни чланак: Војно уређење Отоманског царства
Војска је представљала сложен систем сачињен од регрута и плаћеника. У отоманској војсци, је дуго времена била срж војске и њу су чинили плаћеници звани тимари. Коњица је користила лукове и кратке мачеве, а употребљавала је номадску тактику ратовања сличну монголској. Отоманска војска је некада представљала једну од најнапреднијих борбених сила у свету, с обзиром да су међо првима усвојили мускете. Чувени одреди јањичара су чинили елитне јединице и султанову личну заштиту. После 17. века, међутим, војна моћ опада због недостатка реформи, углавном због корумпираних јањичара. Укидање јањичарских одреда године 1826. није било довољно, и у рату против Русије, царство је оскудевало савременим ратним материјалом и техником.
[уреди] Провинције
Главни чланак: Провинције у Отоманском царству
На врхунцу своје моћи, Отоманско царство је имало 29 провинција плус четири вазалне државе(Дубровник,Влашку,Молдавију,Кримски хаганат) и Трансилванија, краљевство које се заклело на верност Порти.
[уреди] Султани
Главни чланак: Династија Османлија
Султан, такође познат и као Падишах, у Европи, понекад, и Велики Турчин, био је једини владар и власт у држави, бар званично. Династију су често називали Османлије или Кућа Османа. Султан је уживао многе титуле као на пример Суверен Куће Османа, Султан над Султанима, Кан над Канима, и од 1517. па надаље, вођа Верних и пророков наследник, и тако даље. Титулу султана је установио Мурат I године 1383. Погледај чланак Друштвено уређење Отоманског царства за даље информације о султанима, као и страну списак султана Отоманског Царства.
|
|
Примедба: Иако је Абдул Меџид II био изабран као калиф 1922., он није био султан, како је Народна скупштина укинула окупљање. Калифат је укинут 1924.
[уреди] Спољашње везе
- Отомански веб сајт - Страница са доста информација о Отоманима
- Све о Отоманском царству - Све о историји и култури Отоманског царства (на турском)
- Краљевска барка: Турска - Обиман сајт са доста детаљних информација
- Светске цивилизације: Отомани - Исцрпан сајт који покрива доста тога о држави и влади
- Отомани - Добар сајт који детаљно покрива разне аспекте Отоманског царства
[уреди] Види још
- Историја Балкана
[уреди] Библиографија
- Barbara Jelavich, History of the Balkans, Eighteenth and Nineteenth Centuries, Cambridge University Press, 1983. ISBN 0521252490. See "Balkan Christians under Ottoman Rule", pages 39-126.
- Colin Imber, The Ottoman Empire, 1300–1650: The Structure of Power, 2002. ISBN 0333613864.
- Gülru Necipo Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapi Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries, 1991. ISBN 0262140500.
- Отомани - Турска династија.
