Беглербег

Из пројекта Википедија

Беглербег (на турском, beylerbeyi, "бег бегова") је титула у Османском царству коју је носио намесник ејалета, пашалука, односно беглербеглука, што означава покрајину. Почетком владавине Мурата I (1362.-1389.), када се држава Османлија проширила на Балканско полуострво, створена је прва већа војноуправна заједница - беглербеглук или ејалет Румелија. За време Бајазита I (1389.-1402.), у азијском делу царства је основан беглербеглук Анадолија. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око 1600. године било их је 22, а крајем 17. века преко 40 у Азији, Европи и Африци.

На челу беглербеглука био је беглербег или намесник у рангу паше са два или три коњска репа, па одатле потиче назив паша за њега, а за беглербеглук - пашалук. Беглербега је постављала и смењивала централна власт. Беглербег је командовао војском, пре свега спахијама, која је држана на његовој територији. Осим тога, у миру и у рату је издржавао контингент војника.

У војноуправном погледу беглербегу су били подређени санџак-бегови, који су били обавезни да му на позив доведу војску санџака (округа).

Беглербег је имао више сарадника:

Беглербегов заменик звао се ћехаја,
помоћници су били мунла (врховни судија),
реис-ефенди (канцелар) и
дефтердар (одговоран за финансије).

За решавање важнијих питања сазивао је диван (веће).

Босански беглербеглук је основан у септембру 1580. Земље са простора бивше Југославије су потпадале под румелијски, будимски, темишварски, босански, егерски и канишки беглербеглук. Погранични беглербеглуци, будимски, темишварски и босански, су имали веће војне компетенције. После реформи Махмуда II беглербег се називао валија, а беглербеглук вилајет.