Махмуд II

Из пројекта Википедија

Махмуд II (20. јул 1785. - 1. јул 1839), турски султан 1808-1839

До постављања на престо у јулу 1808 (владаће до 1839), Махмуд II је живио одсечен од јавности. Он је био син султана Абдул Хамида I и францускиње Ами Дибук де Ривера.

Због тога је називан као "Син Францускиње" и "Хришћански Султан". Нови султан се борио са великим унутрашњим и спољашњим потешкоћама.

Русија, која је још од 1806. године поседник дунавских кнежевина показујући даља експанзионистичка стремљења, морала се држати у шаху. На Балкану су претили устанци, посебно у Босни и Србији. У Египту постадосше Мемлуци велики фактор ризика, искориштавајући земљу у којој су владали врло корумпирано. Мехмед Али Паша је уз одобрење султана побио 800 непослушних мамлучких бегова. С обзиром да су Вехабије заузеле света места, градове Меку и Медину, "Висока Порта" нареди Мехмед Али паши 1809.године да успостави ред у Арабији. Тако је он са великим успјехом могао поново да учврсти ауторитет Османског Царства.

Султан Махмуд II је проводио реформе у области образовања, права и администрације, при томе наилазећи на велики отпор јањичара. Јаничари су почели да губе глас као славна професионална војска. Њихов борбени дух је током година почео да опада, почели су се бавити трговином, преузели су право женидбе... За време Султана Мурата I, 1362. године било је око 1000 јањичара, а за време Махмуда II је било већ 140.000 војника. Султан се одлучио да јањичаре коначно и беспоштедно уништи, јер иначе овако није могао остварити свој наум и спровести реформе. Такође, народ више није стајао на страни елитних трупа. 15. јуна 1826. године је погинуло 8000 јањичара од стране султанове артиљеријске ватре. Једним ферманом је уређена потпуна ликвидација свих јањичара у Царству, која је завршена 1830. године.

Један човјек који је гатао, објавио је Махмуду II: "Ако их задржиш, од њих ћеш погинути. Ако их се ријешиш, исто ћеш погинути, само другачије." И тако би.

На Пелопонезу је дошло 1820. и 1822. године до безначајних побуна и устанака Грка. 1824. године су немири достигли свој врхунац. Смрт Лорд Бајрона за време вођења самих борби, алармирало је Западне силе. Турска флота би уништена код Наварина 1827. године од стране британско-француско-руске поморске војне силе. Кроз уговор у Адрианопољу 1828. године настаде једна независна грчка држава која је обухватала Пелопонез са неколико острва.

Задњих година своје владавине, Махмуд II се борио против Мехмед Али Паше од Египта, који је желио да унутар Османских држава прошири подручје своје моћи.

Султан Махмуд II умро је јула 1839. године у Истамбулу. Он није био успешан са провођењем својих државних реформи, али је провео модернизацију унутар самог друштвеног уређења. Створио је градове за обуку лекара, систем карантина, провео је попис становништва у Истамбулу, основао и омогућио излажење штампе и новина, спровео је сасвим нови ред и начин у облачењу, по европском узору и основао нови систем владе са кабинетом и државним министрима.

Претходник: Мустафа IV	Списак султана Османлијског Царства	Наследник: Абдул Меџид
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}