Битка код Сиска
Из пројекта Википедија
| Битка код Сиска | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||||
 Сисачки Стари град, тврђава на ушћу Купе у Саву, под којом се одиграла Битка код Сиска. |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Свето Римско Царство |
|
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| војвода Рупрехт Егенберг, бан Тома Бакач-Ердеди и генерал Андрија Ауершперг | Хасан-паша Предојевић | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 10.000 | 12.000 | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Сиска 1593. је била важна победа хришћанских снага над отоманском војском. Битка се одиграла код Сиска, у данашњој централној Хрватска, тадашњој Аустрији. Хасан-паша Предојевић је предводио отоманску војску, док је снаге Светог Римског царства предводио аустријски генерал Рупрехт Фрејхерт фон Егенберг.
Битка је повратила равнотежу снага и зауставила ширење Отоманског царства у централној Европи и омогућила војводствима Крањске, Корушке и Штајерске (тада заједно знане као Унутрашња Аустрија) и Хрватској да остану слободне од турске контроле, док су Хабсбурговци ојачавали свој положај у тим територијама.
[уреди] Увод
Након што је турски султан Мурат III 1590. склопио мир са Персијом, након година затишја, турски упади су поново почели одигравати. Цар Рудолф II је зато на турски двор у Цариград послао преговораче, који су 29. новембра постигли примирје, које би требало да траје осам година.
Године 1591. на чело у Босанском пашалуку, под притиском војних кругова на Муратовм, је дошао Хасан-паша Предојевић, лични пријатељ великог везира Синан-паше. Он је започео трогодишње ратовање за преостали део Поуња и Покупља, као и за Сисак. Нападима је настојао прекинути примирје које су склопили султан и цар Рудолф. Предојевић је зато с јаком војском у августу 1591. опсео Сисак, али је већ након четири дана био присиљен да одустане од опсаде и врати се назад. За њим је кренуо млади мађарски племић и хрватско-славонско-далматински бан Тома Бакач-Ердеди, који је том приликом ослободио свој родни град Мославину. За освету је Хасан попалио крајеве око Божјаковине и Врбовца. Након овог напада се састао Хрватски сабор и донео одлуку о свеопштем земаљском устанку на одбрану домовине и о довозу хране војсци. Тим закључком је одлучено да се у случају рата на позив бана морају у рат кренути сви племићи хрватског краљевства, све духовне особе, грађани и кметови (од сваког дима по 2 пјешака и сваких 10 по 1 коњаник).
У пролеће 1592. Хасан-паша је кренуо у нови напад. Пре тога је наредио да се изггради град Јени Хисар (Петриња) као почетна тачка за даља освајања. Затим је опсео град Бихаћ који му се након 9 дана опсаде предао. Бихаћ је без борбе предао капетан Ламберг на захтев грађана којима је паша обећао слободу. Падом Бихаћа линија одбране текла је линијом од Огулина кроз Карловац уз Купу до Сиска. Хасан-паша се затим упутио у напад на Сисак који су бранили каноник Микац и његова два друга. Ни овога пута паша није имао успеха, већ је морао напустити градске зидине.
[уреди] Битка
У јуну 1593. Хасан-паша се поново запутио са својом војском на Сисак, са циљем да након његовог освајања нападне и Загреб и освоји остатке Славоније. Град је бранило 300 војника с Блажем Ђураком на челу. Због неуспеха на бојишту, на чело хришћанске војске је постављена Рупрехт Егенберг. На територији између Загреба и Сиска се јуна 1593. сакупила хрићанска војска са Томом Ердедијем, који је командовао мађарским одредима, Рупрехтом Егенбергом на челу немачких одреда и Андрејем Турјашким који је командовао словеначким одредима, све укупно око 5.000 људи. Саму тврђаву Сисак је бранило 800 војника.
Опсада Сисак је почела утврђивањем положаја турске војске, која је бројала приближно 12.000 војника, на десној обали Купе 15. јуна 1593. Град се успео одржати док није стигла помоћ бана Ердедија с хрватском војском и српским четама. Хасан-паша је зато главнину своје војске преместио на леву обалу Купе. 22. јуна је започела одлучујућа битка. Након почетних напада аустријских одреда, Андреј Турјашки је са својим стрелцима зауставио турски противнапад и потиснуо их према Купи. Посада из града је заузела мост преко реке и тако пресекла пут турском повлачењу. У турској војсци је настала паника, па је већина војника бежала у набујалу Купу и тако се утопила. Утопио се и Хасан-паша и још неколико санџак-бегова. Победа под Сиском одекнула је у читавој хришћанској Европи. Та одбрана била је пресудна за обрану преостале Аустрије, али и Европе.
