Борис Дворник

Из пројекта Википедија

Борис Дворник (рођен 16. априла 1939. у Сплиту) је хрватски позоришни и филмски глумац, редитељ и сценариста.

Садржај

1 Биографија
2 Улоге
- 2.1 Филмови
- 2.2 Серије
3 Референце
4 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Борис Дворник је рођен 16. априла 1939. у Сплиту у породици дрвосече. Свој таленат за глуму је открио у детињству, док је наступао у дечјим представама. Након учења за електричара, почео је да се професионално бави глумом. Завршио је Средњу глумачку школу у Новом Саду, а касније се уписао на Казалишну академију Универзитета у Загребу.

На филму је дебитовао 1960. године у филму Францеа Штиглица Девети круг са тематиком холокауста. Глумио је младића који за време Други светски ратрата покушава спасити младу Јеврејку оженивши се са њом. Након филма је стекао велику популарност, коју потом учвршћује улогама из савременог живота у комедијама Мартин у облацима (1961) и Прекобројна (1962) Бранка Бауера. Ово је начинило од Бориса Дворника једну од великих звезда кинематографије бивше Југославије, слично Љубиши Самарџићу, Милени Дравић и Велимиру Бати Живојиновићу (са којим је касније развио блиско пријатељство).

До средине 1960их година Дворник је наступао углавном у комедијама, а од 1966 године почиње се с великим успехом јављати и у филмовома с тематиком из Народноослободилачког рата. За улоге у филмовима Мост (С. Крвавац, 1969) и Кад чујеш звона (Антун Врдољак, 1969) награђен је Златном ареном на фестивалу у Пули. За улогу у ратном филму У гори расте зелен бор (Антун Врдољак, 1971) и за улогу шофера-заводника у Опклади (Здравко Рандић, 1971) освојио је Сребрну арену. Наступао је више од 40 дугометражних играних филмова (неретко je наступао и у краткометражним), у многим телевизијским драмама и у више телевизијских серија.

Зенит популарности Бориса Дворника је дошао 1970их улогом Рока Прча у култној серији Наше мало мисто. У 1980им, након што је стекао статус једног од напризнатијих глумаца бивше Југославије, Борис Дворник је углавном радио у Хрватском народном казалишту у свом родном Сплиту.

Велимир Бата Живојиновић и Дворник су се 1991. одрекли један другог у низу отворених писама, у гесту који је био виђен као симболика распада СФРЈ. 2004. је јављено да су њих двојица покушала да се помире. Њих двојица су се јавно помирили 2006. путем видео линка између Сплита и Београда. Живојиновић је изјавио да "последњих година није било мржње између нас", а Дворник се надовезао да је то био "само неспоразум". ^[1]

Током година Борис Дворник је развио блиско пријатељство са Антуном Врдољаком. Он га је наговорио да учествује у политици и, на изборима 1992. као кандидат Хрватске демократске заједнице, је изабран у сплитско поглаварство. Ускоро је схватио да политика није за њега и дао је оставку на своје место месец дана касније.

Током последњих година Дворникова каријера је патила од последица можданог удара и његовог алкохолизма, који се манифестовао у низу инцидената, од којих је најпознатији напад на посматрача на хрватским председничким изборима 2005.

Два сина Бориса Дворника - Дино и Деан Дворник - су познати поп музичари.