Владимир Лазаревић
Из пројекта Википедија
| Владимир Лазаревић | |
|---|---|
 Владимир Лазаревић |
|
| рођен: | 23. март 1949. Грнчар, Србија |
| преминуo: | |
Генерал Владимир Лазаревић рођен је 23. марта 1949. године у селу Грнчару, општина Бабушница. У детињству, отац Стојан причао му је колико је Лазаревића војевало у ратовима. Завршио је Војну академију 1972. године, a касније и Командно-штабну академију копнене војске и Школу националне одбране, све са одличним службеним оценама. Kao командир, командант и начелник различитих формација службовао је у Нишу, Призрену, Приштини, Београду и Лесковцу.
Начелник Штаба Приштинског корпуса постао је 1998. године, a шест месеци касније и командант Приштинског корпуса. Почетком 2000. постављен је за команданта Треће армијске области Војске Југославије. Четири пута га је ванредно унапредио бивши председник СРЈ Слободан Милошевић, a у априлу 1999. године одликован је Орденом ратне звезде првог степена. Указом Војислава Коштунице, тадашњег председник СРЈ, 1. априла 2002. године постављен је на положај начелника Сектора за копнену војску. Са те дужности смењен је 7. августа 2003. године.
Ожењен је и има три сина и унука. Током рата са НАТО-ом, два сина су се све време борила на Космету иако формацијски нису припадали тамо. Трећи је у то време био малолетан.
Лазаревић се није превише бавио политиком. Захваљујући томе и војничком држању у свим приликама, његова харизма није убрзо избледела. Присуство на проглашавању Мире Марковић за почасног грађанина Црне Траве и изјаву да ДОС-овске вође дели на политичаре и политиканте, мало ко му је узео за зло.
Говорио је: Ја сам војник професионалац и извршавам оно што нареди држава. Војник не бира задатак. Војник не бира ни оног ко ће да му наређује. Војник извршава задатке.
У једном интервјуу каже: Најтеже ми је било када сам сазнао и уверио се да је донета одлука да напустимо Косово и Метохију, јер сам тад схватио да губимо много више. Више од живота.
Против њега је крајем 2003 подигнута оптужница Хашког трибунала. Хашка оптужница терети генерале Павковића, Лазаревића, Лукића и Ђорђевића да су још од краја 1998. године склопили заједнички злочиначки подухват да протерају Албанце и он одлази добровоњно у Хаг одлуком да у миру (од)брани отаџбину пред Трибуналом.
