Владко Мачек

Из пројекта Википедија

Овај чланак или поглавље не цитира референце или изворе.
Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће цитате.

Др Владко Мачек

Др Владко Мачек (рођен 20. јуна 1879. у Купинецу, умро у Вашингтону, 15. маја 1964.) је био хрватски политичар из прве половине 20. века. Мачек је предводио Хрватску сељачку странку након смрти Стјепана Радића и током Другог светског рата. Мачек је био један од хрватских политичких вођа у Краљевини Југославији, мада није био Хрват по пореклу (Мачек је био дете из мешовитог словеначко-чешког брака).^[1]

[уреди] Биографија

Мачек је рођен у селу Купинец близу Јастребарског, југозападно од Загреба. Године 1903. стекао докторат права у Загреб. До 1905. био је у судској служби у Загребу, Петрињи, Самобору и Иванцу, а потом је постао адвокатски приправник. Године 1908. отворио је адвокатску канцеларију у Св. Ивану Зелини.

Члан Хрватске пучке сељачке странке (ХПСС) је био од оснивања, а од 1906. члан главног страначког одбора. Као водник је учествовао у Првом светском рату, а након рата преселио се у Загреб, где је био блиски сарадник Стјепана Радића. За време издржавања затворске казне (1919.-20) био је изабран за потпредседника ХПСС-а, а након изласка из затвора 1920. за заступника у Народној скупштини као кандидат ХПСС-а у Бјеловарској жупанији. Мачек се одлучио за политички курс браће Радић, Павла и Стјепана, која је штитила интересе хрватског села и својом миротворном политиком желела да оствари јединство хрватског народа, његов суверени положај у слободној хрватској држави.

Након стварања Југославије 1918. године та су га настојања више пута одводиле у српске затворе. После Радићеве смрти Мачек је преузео вођство Хрватске сељачке странке. Правим вођом хрватског народа постао је тек 1935. године када је на изборима био носилац листе удружене опозиције и када је добио готово све хрватске гласове. Поновио је свој успех на изборима и 1938. године што је подстакло кнеза Павла да послуша препоруке европских владара да је у интересу мира у Југославији и Европи нужан споразум са хрватским вођством и напокон реши конфликтно хрватско питање. Због тога је створена влада Народног споразума између председника владе Драгише Цветковића и вође хрватске ХСС Др Владка Мачека 26. маја 1939. у Београду.

Тај споразум су српски политичари невољко прихватили. Међутим након Хитлерове активности у околним земљама српски политичари су сматрали да ће хрватском народу на овај начин понудити довољно да се не удружи са фашистима. Затим је успостављена Бановина Хрватска, аутономна јединица са деловима Херцеговине и босавске Посавине. У влади Драгише Цветковића, др Мачек је имао положај потпредседника министарског савета, тј.потпредседника владе. Даљи, брзи сплет догађаја на Балкану Мачек више није могао претпоставити. Војни пуч 26 - 27. марта 1941. био је усмерен на одбацивање Тројног пакта, па и уз цену рата са силама Осовине. Мачек је позван од новог председника владе, Душана Симовића да узме учешћа у његовој влади. Уз велике тешкоће Мачек је пристао. Он није испрва уопште добро гледао на пуч и тражио је од команданта 4 Армије Петра Недељковића да интервенише и сломи пучисте у Београду. Ратни вихор је однео са попришта пучистичке генерале, али и Мачека који у драматичним околностима распада Југославије поднео оставку већ 7. априла 1941., повукао се у Хрватску где је од Хрватског народа захтевао да призна нову Независну Државу Хрватску и његовог поглавника Анту Павелића.

Ипак, Мачек није имао никакву улогу у стварању нове Хрватске државе.За утеху остаје чињеница да је Мачек ипак смогао санге да одбије понуде немачких емисара за преузимање власти у Хрватској и то за оно време храбрим речима :

“Ви ћете изгубити рат, а ја нећу да хрватски народ буде на страни пораженог фашизма!."

Усташки режим је затворио Мачека у Јасеновац, а после га интернирали у Купринцу, сматрајући га као опасног човека. Као противник сваког тоталитаризма, Мачек је 1945. године побегао у иностранство, не би ли се спасао од комунистичког режима који није штедео било какве остатке старе, предратне Југославије, како међу Србима, тако и међу Хрватима. Већину остатка Српских и Хрватскоих националиста био је ликвидиран маја месеца 1945. и то: Српски, у Кочевским шумама, а Хрватски у Блајбургу. Мачек је био један од ретких политичара кога није снашла страшна судбина комунистичке диктатуре после ослобођења. У иностранству је био један од оснивача Међународне сељачке уније и њен потпредседник. И тих година остао је доследан својој ранијој одлуци, па кад се му угледни хрватски политичари и јавни радници понудили сједињене хрватске политичке емиграције и преузимање вођства, непрестано је то одбијао, позицвајући се на некадашњи легитимитет своје странке и њено искључиво право на вођење хрватске политике. У Америци је остао до краја свог живота.