Балкан

Из пројекта Википедија

Види још: Балкан (вишезначна одредница)

Балкан је полуострво и географски регион, који се налази на југоистоку Европе. Ово полуострво окружено је Јадранским, Јонским, Средоземним, Егејским, Мраморним и Црним морем. Простире се између 35° и 46°53' северне географске ширине и 13°23' и 30° источне географске дужине.

Балканско полуострво. Слика снимљена са Насиног сателита

Древни назив за Балкан је Хем (Haimos) по планини на северу Тракије. Према једној легенди, планина Хем је названа по трачком тиранину Хему, кога је у двобоју убио Посејдонов син Бизант, који се сматра оснивачем истоименог града на Босфору. По другом казивању, Хем је син бога Северног Ветра Бореје, најјачег од свих ветрова и персонификација трачке планине. Био је ожењен Родопом, која му је родила сина Хебра (река Марица или Хебар). Због свађе са боговима, они су претворени у планине. Назив "Балкан" је каснијег датума по старом италском богу ватре Vulcanus-у, првенствено богу вулканске ватре, а касније и богу ковачке вештине. Овај назив односи се на планину Хем и читаво полуострво. Погрешно се сматра да је турског порекла. Наука о Балкану је балканологија, која је основана у XVIII веку, ради изучавања друштвено-политичких, културно-историјских, филозофских, фолклорних и других особености Балкана.

[уреди] Географија Балкана

Географске границе Балкана су: на северу рeкa Дунав и река Сава, на југу Средоземно море, на истоку и југоистоку Црно, Мраморно и Егејско море, на западу Јонско и Јадранско море. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од Алпа, преко Егејских острва споје са планинским системом Мале Азије. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 m. (Рила 2925 m, Олимп 2918 m, Пинд 2914 m, Кораб 2764 m, Шар 2748 m, Проклетије 2694 m, Дурмитор 2522 m итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, Тајгет, Парнас и друге. Филозоф и географ Страбон (66. г. п. н. е-19. г. н. е.) Шар планину (Skardus) назива "Веригом света" (Catena mundi). Доласком Словена на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.

Међу рекама доминирају Дунав, Сава, Морава, Дрина, Дрим, Тимок, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Бистрица, Струма, Марица, Пинеј и др. Језера су Охридско језеро, Преспанско језеро, Скадарско језеро, Острвско језеро, Костурско језеро итд.

У унутрашњости полуострва клима је умерено континентална, са високим температурама на југу до 40° у току лета и сушом, и планинска са високим снежним падавинама. У приморју клима је медитеранска. Погодни климатски и плодолошки услови пружају добре услове за развој пољопривреде, сточарства, рибарства и др.

Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, Тисе и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем Панонског језера (мора) кроз Ђердапску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално Ледено доба на Балкану око 10.000. г. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, Јакупица, Проклетије, Дурмитор, Прењ и др.

Политичка карта Балкана.

Остале низије у Србији, Босни, Хрватској, Бугарској, Македонији, Тесалији, Пелопонезу и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.

Разуђене обале Балканског полуострва, многе реке, равнице и превоји, пружале су погодне услове раног насељавања са југа према северу и са истока према западу, дуж великих река и плодних равница. Својим географским положајем Балканско полуострво је од памтивека било мост и главна саобраћајница између Азије и Европе, Истока и Запада, што је допринело мултиетничком саставу, разноврсности културних и политичких утицаја и немирима у историји. То убедљиво потврђују археолошки налази разних древних култура. Ни мањег простора ни више историје. Поимање Балкана, Европе и света у целини у античко доба најбоље је описао Херодот (IV, 36), "отац историје", који наглашава, да се човек мора смејати како су многи научници нацртали земљу. Они су приказали да је земља округла као круг, да око ње теку океани и да постоје свега три континента: Европа, Азија и Либија (Африка), који су међусобно спојени.

По том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује Северно море; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према Хесиоду (између 800.-700. г. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима Европа је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. Зевсу је родила сина Додона, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини Стримона, а касније Хиперборејци, који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе Истар (Данубиус) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.

У географском погледу Подунавље је велика област која повезује Источну и Западну Европу, Црноморске регије и Медитеран, преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. Река Дунав такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира Динаридима, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, Трансилванских Алпа и Старом планином.

У пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз Ђердапску клисуру и тиме спаја Панонску и Влашко-Понтску низију. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 км, између Голупца и Кладова. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код Казана, где у дужини од 9 км има ширину 150-170 m и дубину од 20-50 m, а највећа дубина му је 74 м. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 m, брзину до 3 м/с, са просечном количином протицања воде око 5.800-6.000 2m³ /s. Клисурске стране издижу се око 600-700 m изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.

Иначе, Карпатски лук припада групи Алпског орогеног система, са висинама до 2500 m. Он је обезбеђен збијеним наборима, који се састоје од разноврсних петролошких материјала, као што су креда, глиновито-песковитих шкриљаца итд, који представљају саставне делове камена у виду облутака у речним долинама. Они ће бити главни материјали за алатке и уметничка остварења најстарије културе Средњег Подунавља каменог доба.

[уреди] Државе и друге територије Балкана

Геополитички простор Балкана обухвата нешто шире подручје од оног које се у географском смислу сматра Балканским полуострвом. Генерално гледано, овај простор обухвата 13 држава:

Остале територије у Балканском региону:

Република Српска, ентитет у Босни и Херцеговини
Федерација Босне и Херцеговине, ентитет у Босни и Херцеговини
Дистрикт Брчко, дистрикт у Босни и Херцеговини
Војводина, аутономна покрајина у Србији
Косово и Метохија, аутономна покрајина у Србији, тренутно под управом Уједињених нација.
Гагаузија, аутономни регион у Молдавији
Транснистрија, формално је покрајина у Молдавији, али је фактички независна држава
Света Гора, монашка држава под старатељством Грчке
Северни Кипар, формално је део државе Кипар, али је фактички независна држава

Историјске територије у Балканском региону:

Мађарска Аутономна Покрајина, била је аутономна покрајина у саставу Румуније између 1952. и 1960. године, када је трансформисана у Муреш-Мађарску Аутономну Покрајину. Постојала је до 1968. године, када је укинута.
Република Српска Крајина, постојала је између 1991. и 1995. године као фактички независна држава на територији данашње Републике Хрватске. Крајина је војнички поражена од стране хрватске војске 1995. године. После овог пораза, један део територије бивше РСК, познат као Сремско-Барањска Област, био је под управом Уједињених Нација до 1997. године, када је мирним путем укључен у састав Републике Хрватске.
Хрватска Република Херцег-Босна, постојала је између 1992. и 1994. године као фактички независна држава на територији данашње Босне и Херцеговине. 1994. године је постала део Федерације Босне и Херцеговине.
Аутономна Покрајина Западна Босна, постојала је између 1993. и 1995. године као фактички независна држава на територији данашње Босне и Херцеговине. 1995. године је преименована у Републику Западну Босну, али је убрзо војнички поражена од стране хрватске војске и укључена у састав Федерације Босне и Херцеговине.

[уреди] Народи и етничке групе Балкана

Јужнословенски народи и етничке групе:

Западнословенски народи и етничке групе:

Источнословенски народи и етничке групе:

Романски народи и етничке групе:

Остали индоевропски народи:

Угро-Фински народи и етничке групе:

Турски народи:

[уреди] Највећи градови Балкана

Истанбул = 9.419.000 (Турска)
Атина = 3.700.000 (Грчка)
Букурешт = 1.906.800 (Румунија)
Београд = 1.576.124 (Србија)
Софија = 1.088.700 (Бугарска)
Загреб = 779.145 (Хрватска)
Кишињев = 709.900 (Молдавија)
Сарајево = 581.500 (Босна и Херцеговина)
Скопље = 452.500 (Македонија)
Солун = 361.200 (Грчка)
Тирана = 353.400 (Албанија)
Пловдив = 338.200 (Бугарска)
Јаши = 320.000 (Румунија)
Клуж = 316.400 (Румунија)
Темишвар = 316.100 (Румунија)
Варна = 312.300 (Бугарска)
Констанца = 309.000 (Румунија)
Крајова = 301.100 (Румунија)
Галац = 297.100 (Румунија)
Брашов = 282.500 (Румунија)
Љубљана = 258.000 (Словенија)
Плоешти = 231.300 (Румунија)
Браила = 215.800 (Румунија)
Нови Сад = 215.600 (Србија)
Тираспољ = 209.800 (Молдавија)
Орадеа = 205.500 (Румунија)
Приштина = 204.500 (Србија)
Никозија = 197.600 (Кипар)
Бургас = 192.000 (Бугарска)
Бања Лука = 189.700 (Босна и Херцеговина)

Региони света


	Африка	Африка · Источна Африка · Северна Африка · Средња Африка · Јужна Африка · Западна Африка Афричка велика језера · Гвинеја · Рог Африке · Магреб · Средоземно море · Средњи Исток · Сахел · Подсахарска Африка · Судан

	Америке	Северна Америка	Кариби · Средња Америка · Северна Америка Велика језера · Велике висоравни · Латинска Америка · Пацифички северо-запад · Пацифички обруч
		Јужна Америка	Државе Анда · Гијана · Латинска Америка · Патагонија · Пацифички обруч · Јужна купа

	Евроазија	Азија	Централна Азија · Источна Азија · Северна Азија · Јужна Азија · Југоисточна Азија · Југозападна Азија Мала Азија · Арабијско полуострво · Кавказ · Далеки Исток · Индије · Индијски потконтинент · Левант · Средњи Исток · Блиски Исток · Пацифички обруч · Сибир
		Европа	Источна Европа · Северна Европа · Јужна Европа · Западна Европа Балкан · Балтички регион · Бенелукс · Британска острва · Кавказ · Средња Европа · Средоземно море · Нордијски регион · Скандинавија

	Океанија	Аустралазија · Меланезија · Микронезија · Полинезија Пацифички обруч

	Поларни	Арктик · Антарктик