Гуштерача

Из пројекта Википедија

Гуштерача позната и под називом панкреас је мали, али веома важан орган. Дугачка је отприлике 15 сантиметара, дугуљастог облика, пљосната. Панкреас или гуштерача је жлезда придодата систему органа за варење.

Садржај 1 Грађа 2 Ембрионални развој 3 Функција 3.1 Егзокрина функција и њена регулација 4 Ендокрина функција и њена регулација 5 Поремећају функције панкреаса 6 Спољашње везе

[уреди] Грађа

Састоји се од:

1.главе (caput pancreatis) са продужетком (processus uncinatus

2. средњег дела, тела (corpus pancreatis)

3. дугачког, суженог дела, репа (cauda pancreatis).

Тежине је између 50 и 150 грама, и добро је заштићена, смештена је, дубоко у горњем делу стомака, ретроперитонеално, у висини другог лумбалног пршљена иза желуца и дванаестопалачног црева, непосредно испред кичме.

[уреди] Ембрионални развој

Панкреас настаје из једног трбушног (вентрално)-ог и једног леђног (дорзално)-ог дела. У току развоја прелази вентрални дао заједно са делом жучног пута-ductus choledochus на дорзалну страну и сједињује се са дорзалним делом.

[уреди] Функција

Гуштерача обавља двоструку улогу:

1. излучује сокове потребне за прераду хране у цревима, који се мешају са жучи из јетре - егзокрина функција;
2. у крв лучи хормоне, који делују у другим деловима тела, што представља ендокрину функцију.

Егзокрина функција огледа се у лучењу панкреасног сока који се преко Вирсунговог изводног канала излива у нисходни део дуоденума (дванаестопалачног црева) , поред овог главног изодног канала постоји још један помоћни- Санторинијев изводни канал. Вирсунгов канал се најчешће сједињује са главним жучним путем-Ducus choledochus. На месту где се ови изводни канали уливају у силазни део дуоденума постоји мала избочина (papilla duodeni), око које се налазе мишћна влакна, која граде Одијев сфинктер, мишић који регулише ослобађање жучи и панкреасног сока.

Дневно панкреас човек излучи око 2000 ml сока. Основни састојци панкреасног сока су ензими за варење хране и то најважнији међу њима су:

• трипсин,
• химотрипсин,
• липаза и
• амилаза.

Егзокрини панкреас секретује још и фосфолипазу, еластазу, рибонуклеазу...

Трипсин и химотрипсин учествују у варењу протеина па се излучују у неактивном облику, као трипсиноген и химотрипсиноген, да би се активирали тек када доспеју у танко црево.То су такозвани зимогени ензими. Прво се помоћу цревне ентерокиназе активира почетна, мала количина трипсиногена па затим он активира преосталу количину како трипсиногена тако и химотрипсиногена. Липаза се, такође, излучује у неактивног облику, а активира се тек у танком цреву помоћу жучи (ствара се у јетри и преко жучних канала доспава у дуоденум). Липаза делује само на емулговане масти, а да би се оне емулговале неопходна је жуч. Амилаза разлаже скроб.

[уреди] Егзокрина функција и њена регулација

Постоје три фазе у регулацији лучења панкреасног сока:

1. Цефалична фаза:

• мирис хране,
• укус хране,
• изглед јела-визуелна компонента изазива лучење панкреасног сока преко дејства јадног нерва-вагуса (n. vagus), али хормон холецистокинин утиче на ове процесе

2. Гастричана, желудачна, фаза

Ширење зида желуца под утицајем хране активира вагус, а такође и покређе перисталтичку ракцију (перисталтика) уз помоћ безусловних рефлекса

3. Цревна, интестинална, фаза

Лучење панкреасног сока врши се само после доспевања хране у дуоденум, а свој максимум достиже три сата по уношењу хране. То лучење је под утицајем хормона секретина кога стварају жлезде танког црева када садржај из желуца доспе у њега. Секретин из танког црева крвљу доспева у панкреас где изазива лучење панкреасног сока богатог водом и бикарбонатима. На лучење овог сока утиче још један хормон, холецистокинин-панкреозимин. Овај ензим релаксира Одијев сфинктер, што омогућава секрацију панкреасног сока и жучи, али и стимулише панкреас на лучење сока богатог ензимима. Уједно холецистокинин инхибира активност желуца, што, омогућава да се храна која је доспела из желуца у дуоденум адекватно свари.

Поред хормоналне регулације, панкреасни сок се лучи и деловањем безусловних рефлекса (поглед на храну, мирис хране изазивају ту секрецију).

[уреди] Ендокрина функција и њена регулација

Ендокрина функција панкреаса огледа се у раду ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца. Ова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова. Највише их има у репу панкреаса.

Ова острвца се сатоје из три типа ћелија: алфа, бета и делта. Бета ћелије излучују хормон инсулин (лат. инсула = острво), док алфа излучују глукагон. Инсулин и глукагон су са антагонистичким дејством: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава.

Делта ћелије луче хормон соматостатин који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон амилин,који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.

Повећана концентрација глукозе (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина па он смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. хипергликемије (вредности веће од 6,66 ммол/л) што доводи до шећерне болести (diabetes mellitus).

[уреди] Поремећају функције панкреаса

1. Акутно запаљење панкреаса-pankreatitis akuta. Постоје различите форме:

• серозни,
• егзудативни,
• хеморагични,
• некротични

2. Хронично запаљење панкраса-pankreatitis chronica

3. Рак, карцином панкреаса

4. Аденом ендокриног панкреса:

• инсулином
• глукагоном
• гастрином (Zollinger-Ellison sindrom)
• ВИП-ом, БИП-базоактивни интестинални пептид
• Соматостатином

• 5. Развојне аномали је панкреаса:
• подељени панкреас-pankreas divisum
• прстенасти панкреас-pankreas anulare
• ектопичи панкреас

• 6. Дијабетес тип један diabetes mellitus typ I

[уреди] Спољашње везе

• Basislehrbuch Innere Medizin H.Renz-Polster, S. Krauzig, J.Braun Urban und Fischer
• [http://pathologyoutlines.com/pancreas.html#normal]
• http://www.vivo.colostate.edu/hbooks/pathphys/digestion/pancreas/index.html

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).

Анатомија човјека
	Скелетни апарат Скелет главе Кости главе: Слепоочница • Чеона кост • Темена кост • Потиљачна кост • Сфеноидална кост • Етмоидална кост Кости лица: Максила • Носна кост • Сузна кост • Непчана кост • Доња носна шкољка • Вомер • Зигоматична кост • Мандибула • Хиоидна кост Скелет екстремитета Горњи екстремитети: Лопатица • Кључна кост • Хумерус • Улна• Радијус • Ulna Шака: Карпалне кости • Метакарпалне кости • Фаланге Доњи екстремитети: Карлична кост • Кољено • Фемур • Патела • Тибија • Фибула Стопало: Тарзус • Метатарзус • Фаланге Скелет трупа Абдомен: Кичма • Пршљен • Крсна кост • Репна кост         Грудни кош: Ребра • Грудна кост Мишићни апарат Мишићи главе Мимични мишићи: Епикранични мишић • Кружни мишић уста • Кружни мишић ока • Носни мишић • Мишићи усана Мишићи жвакачи: Темпорални мишић • Мастикаторни мишић • Спољашњи криласти мишић • Унутрашњи криласти мишић Циркулаторни систем Артерије малог крвотока Пулмонални трункус • Плућна артерија Артерије великог крвотока Узлазна аорта • Аортни лук • Грудна аорта • Абдоминална аорта • Трункус брахиоцефаликус • Главна каротидна артерија • Подкључна артерија • Главна илијачна артерија Вене малог крвотока Плућне вене Систем срчаних вена [[]] Вене великог крвотока Систем горње шупље вене: Горња шупља вена • Подкључна вена • Вратна вена Систем доње шупље вене: Доња шупља вена • Вена илијака Систем вене порте: Вена порта • Вена трбушне марамице • Линеална вена Лимфни систем Лимфни систем Линфни судови • Грудни канал • Лимфа Лимфоидни и хемопоетични органи Грудна жлезда • Слезина • Лимфни чворови • Мождина Респираторни систем Носна дупља • Усна дупља • Ждрело • Гркљан • Душник • Бронхије • Плућа Нервни систем Нерв • Неурон • Мали мозак • Кичмена мождина Мозак Велики мозак • Мождана кора • Мождана овојница Дигестивни тракт Уста • Усна дупља • Једњак • Желудац • Дванаестопалачно црево • Јетра • Жучна кеса • Панкреас • Танко црево • Дебело црево • Анус Урогенитални апарат Уринарни апарат Бубрези • Уретер • Мокраћна бешика • Уретра Генитални апарат Мушки полни органи: Пенис • Тестиси • Скротум • Простата Женски полни органи: Јајници • Јајоводи • Материца • Вагина • Клиторис • Дојке Ендокрини систем Хипоталамус • Хипофиза • Епифиза • Тироидеа • Панкреас • Надбубрежне жлезде • Тестиси • Јајници Тегументални апарат Кожа • Нокти • Длаке • Коса • Знојне жлезде • Лојне жлезде Чула Чула слуха и равнотеже Спољашње ухо Средње ухо: Бубна опна • Бубна дупља • Еустахијева туба • Мастоидна пећина Унутрашње ухо: Коштани лабиринт • Мембранозни лабиринт Чуло вида Очна јабучица: Рожњача • Беоњача • Судовњача • Цилијарно тело • Мрежњача • Очне коморе • Сочиво • Стакласто тело Видни живац • Помоћни органи ока
О шаблону