Други пунски рат
Из пројекта Википедија
| Други пунски рат | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||
 Римска Република и Картагина 218. пне. |
|||||||||||
|
|||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
| Римска Република | Картагина | ||||||||||
| Заповедници | |||||||||||
| Публије Корнелије Сципион | Ханибал, Хасдрубал Барка | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| Губици | |||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||
| Други пунски рат |
|---|
| Тицин – Требија – Тразимен – Кана – Нола – Прва Капуа – Бетис – Друга Капуа– Нумистро– Аскул – Бекула – Метаур – Илипи – Кротон – Зама |
Други пунски рат (Римљани су га називали Рат против Ханибала) био је рат између Картагине и Римске Републике, а водио се од 218. пне. до 202. пне. То је био други од три велика рата, који су се називали Пунски ратови, због латинског имена за Картагињане Punici или Poenici (од имена њихових предака Феничана).
Садржај |
[уреди] Увод
У Првом пунском рату Картагина је изгубила Сицилију. Картагина компензира губитак ширећи своје поседе на Иберијско полуострво. Ту политику је започео Хамилкар Барка, а наставио његов зет Хасдрубал, а касније његов син Ханибал.
Споразум између Картагине и Римске Републике је налагао да Картагињани не смију ићи северније од реке Ебро. Сагунт је био испод те линије. Сагунт је изазвао Картагињане нападајући околна племена под протекторатом Картагине и убијајући припаднике пропунске фракције у граду. Ханибал напада Сагунт (близу садашње Валенсије у Шпанији) који је био под специјалном заштитом Рима, али тај заштитни пакт није био део уговора са Картагином. Ипак, Римљани захтевају да им се преда Ханибал. Пошто је то Картагина одбила, Рим проглашава рат.
[уреди] Ханибал напада Италију копненим путем
Ханибалова армија имала је 90.000 пешадинаца и 12.000 коњаника али изгледа да је то укључивало у Хасдрубалове војнике. Експедициона армија бројала је 75.000 пешадинаца и 9.000 коњаника. Ханибал креће из Нове Картагине у касно пролеће 218. пне. . Претпоставио је да ће се римска армија кретати дуж обале према Иберијском полуострву, па се он креће даље од мора. Крајем јуна долази до реке Ебро.
Ту одабира најпоузданије делове велике армије састављене од либијских и иберијских плаћеника. Борио се до Пиринеја покоравајући ту северна племена. На Пиринејима оставља 11.000 иберијских војника који нису желели да иду далеко од своје домовине. Ти војници чувају новоосвојену територију. Ханибал прелази у Галију (данашњу Француску) са 50.000 пешадинаца и 9.000 коњаника. Покоровају му се галска племена, па долази до реке Роне до септембра, много пре него што су Римљани могли предузети противмере. Ханибалова армија је ту имала 38.000 пешадинаца и 8.000 коњаника и 37 ратних слонова. Ханибал успева да избегне Римљане и њихове савезнике.
[уреди] Ханибал прелази Алпе
Наставља пут дуж једне од притока Роне (вероватно Изер) и долази до Алпа. На Алпима се суочава са суровом климом и тереном и герилским нападима локалних племена. Ипак он успешно прелази Алпе, што је било једно од најславнијих достигнућа било које војне силе у античко време. То је представљало велико изненађење за Римљане. Спушта се са брда у Северну Италију, али са дупло мање војника од оног броја који је кренуо на дуги пут. Преостало је само неколико слонова. Ханибал је путем изгубио 20.000 војника.
[уреди] Рат у Италији
[уреди] Битка код Тицина и Требије
Ханибал је ушао на римску територију и тиме је спречио намере Рима да се битка одвија на страном терену. Ханибалова нагла појава међу Галима омогућила је да се релативно лако раскину везе тих племена са Римљанима јер Римљани нису имали времена да реагују.
Конзул Публије Корнелије Сципион командовао је римским трупама које су послане да зауставе Ханибала. Он није очекивао да Ханибал пређе Алпе. Очекивао је борбе са Ханибалом на Иберијском полуострву. Са малим снагама у Галији покушао је зауставити Ханибала. Шаље армију у Италију морем да би спречио Ханибалово надирање.
Ханибал прелази Алпе и осигурава позадину заузимајући Таурини (данашњи Торино). Крећући се долином реке По наилази на римску војску и побеђује у бици код Тицина. Победио је захваљујући супериорнијој коњици. Римљани се повлаче из целе Ломбардије. Та победа је битно ослабила Римљане, јер сада се Гали потпуно придружују Картагини, а цела северна Италија је неслужбени савезник. Тиме Ханибалова армија од 40.000 људи добија галске и друге трупе као помоћ и значајно појачање и прети инвазијом целе Италије. Сципион је био повређен у бици и повукао се са армијом преко реке Требије и чекао је појачања.
Чак и пре него што је у Рим стигла вест о поразу код Тицина, сенат наређује да се конзул Семпроније Лонг повуче са армијом са Сицилије и помогне Сципиону. Ханибал се вештим маневрима поставља на друм којим је требао Семпроније Лонг доћи са појачањима у помоћ Сципиону. Ханибал при томе осваја један град чиме обезбеђује снабдевање своје војске. Али Семпроније Лонг успева да се провуче око Ханибалових позиција до Сципиона.
Тако у децембру 218. пне. Ханибал показује изузетну војничку вештину бриљантном победом против Римљана у бици код Требије. Римљани су у тој бици претрпели тешке губитке.
[уреди] Битка код језера Трасимен
Осигуравши победу у северној Италији, Ханибал је ту презимио заједно са Галима. У пролеће 217. пне. одлучује да иде даље јужније. Рим је био алармиран тешким поразом и сенат прави планове како да се суочи са опасношћу. Врше се избори нових конзула. Нови конзули са Гнеј Сервилије и Гај Фламиније. Очекујући Ханибалово напредовање два конзула распоређују своје армије на два могућа правца Ханибаловог похода. Сервилије се поставља у Аримин на Јадранском мору, а Фламиније у Аретијум, близу апенинских планинских прелаза.
Једини преостали пут је био крај Арноа. То је била велика мочвара, а баш тада су биле поплаве. Ханибал је знао да је тај правац пун потешкоћа, али био је најсигурнији и најближи пут у централну Италију. Како Полибије тврди, остали путеви су били дужи и добро познати непријатељу, а овај кроз мочваре је био краћи и њиме би изненадио Фламинија. Ханибалова војска је марширала 4 дана и 3 ноћи кроз мочваре, што је исцрпило војску . Ханибал је прешао Апенине без отпора, али у мочварама је изгубио доста војника и преостале слонове.
Стигавши у Етрурију у пролеће 217. пне., Ханибал одлучује да навуче Фламинија у одлучну битку. Спроводи стратегију спржене земље. Почео је уништавати, рушити и спаљивати по околини, сматрајући да Фламиније то неће моћи пасивно гледати, јер требало је да та је подручја штити. У исто време покушава разбити савезништва Рима са многим регионима, доказујући им да је Рим немоћан да их заштити.
Упркос свему, Фламиније не улази у сукоб са Ханибалом, па Ханибал маршира око Фламинијевог левог крила и одсеца Фламинија од Рима. Напредујући брдима Етрурије Ханибал је изазвао Фламинија и у бици код Тразименског језера уништава Фламинијеву армију. Фламиније је такође убијен у тој бици. Та битка представља највећу заседу у повести ратовања и у бици су уништене две римске армије. Убијено је 15.000 војника у а још толико је заробљено.
Ханибал је имао отворен пут према Риму. Његови генерали су инсистирали да се опседа Рим, али Ханибал није хтео. Није имао довољно опсадних справа, а није имао ни базу у централној Италији. Одлучује да крене јужно, да би потакао побуну Грка против Рима.
[уреди] Фабије Кунтактор преузима команду
Рим је био у стању панике након тешког пораза у бици код Тразименског језера. Ханибалу је био отворен пут на сам Рим. У тренуцима таквих криза било је нужно да се прогласи диктатор, коме би се дале све овлашћења на 6 месеци. За диктатора је одабран Квинт Фабије Максим зван Кунктактор (човек који одгађа).
Одступајући од уобичајених римских стратегија, Фабије усваја Фабијанску стратегију — избегавање отворене битке са непријатељем, а ипак ограничавајући кретање непријатеља помоћу неколико римских армија у близини Ханибалових трупа. Фабије је малим јединицама нападао Ханибалово снабдевање и увек је настојао да маневрише по планинском терену, где није долазила до изражаја Ханибалова коњица. Охрабривао је осматрачнице и сакупљање у утврђене градове.
Ханибал је кренуо тактиком уништавања, најпре Апулије, па онда најбогатијих делова Италије, Кампаније. Ханибал је свесно уништавао изазивајући Фабија. Фабије је све то пратио, али није улазио у одлучну битку. Такво велико уништавање почело је изазивати бес и код војске и у Римском сенату. Фабије постаје веома непопуларан не само у Сенату и међу војницима него у народу. Сви су желели да брзо виде крај рата, а видели су само Ханибалову паљевину и уништавање. Даље, владао је страх да ако Ханибал тако даље настави уништавати без отпора многи римски савезници би могли напустити Рим и прећи на страну Картагине с обзиром да их Рим не може одбранити.
Пред долазак зиме Ханибал одлучује да мора презимити на другом подручју, јер Кампанија у којој се налазио је била уништена. Али Фабије је затворио све пролазе из Кампаније. Један картагињански генерал је смислио варку. По ноћи је скупио сву стоку и завезао јој бакље за рогове. Римљани, који су чували пролаз помислили су да Картагињани намеравају да прођу ноћу кроз шуму помоћу бакљи. Римљани су кренули за стоком, а Ханибал заузима пролаз. Користећи освојени пролаз Ханибал је прешао у Апулију, где је презимио.
То је био тешки пораз за Фабија и услед незадовољства народа и сената након 6 месеци власти Фабије је смењен. Фабије је био непопуларан јер његова тактика није водила брзом завршетку рата. Изабрана су два нова конзула Гнеј Сервилије Гемин и Марко Атил Регул с циљем да се води офанзивнији поход.
[уреди] Битка код Кане
[уреди] Ханибал заузима Кану
Током похода 217. пне. Ханибал није успео да придобије савезнике међу Италијанима, али следеће године се већ појавила могућност да то и оствари. У пролеће 216. пне. Ханибал преузима иницијативу и заузима велика складишта у Кани у Апулији. Заузимајући Кану, Ханибал се поставља између Римљана и извора снабдевања.
Римски сенат поставља два конзула: Каја Терентија Вера и Луција Емилија Паула. Неке процене говоре да су Римљани имали 100.000 војника. Римске и савезничке легије под вођством два конзула одмарширале су у Апулију да се сукобе са Ханибалом. После два дана марша, сусрели су се Ханибаловим снагама на левој обали реке Аудиф удаљеног 10 километара.
[уреди] Један од најтежих пораза Рима у бици код Кане
Ханибал користи јаку жељу Римљана за окршајем. Римљане је увукао у замку користећи тактику обухватања, којом је елиминисао римску бројчану надмоћ. Тактиком обухватања смањио је површину, на којој се одвија битка, што даје предност мањој армији. У центар полукруга Ханибал поставља своје најмање поуздане трупе, а на крила полукруга поставља галску и нумидијску коњицу, и либијске плаћенике.
Римљани лако продиру кроз слаби Ханибалов центар, али либијски плаћеници ударају са крила у бокове римске армије, која је улетела у Ханибалов центар. Напад Ханибалове коњице са крила је изазвао покољ римских војника. Ханибалов зет Хасдрубал командовао је левим крилом и снажно је ушао у римско десно крило, покосио је позадину и напао Верову коњицу на римском левом крилу. Онда напада римске легије отпозади. Римска армија је ухваћена између чекића и наковња без могућности излаза. Због бриљантне тактике Ханибал је са далеко мањим бројем војника успео да опколи и уништи огроман део римске војске. У зависности од извора 50.000-70.000 римских војника је убијено или заробљено у бици код Кане. То је био један од најкатастрофалнијих пораза у историји Античког Рима, а такође и једна од најкрвавијих битака у историји.
[уреди] Римски савезници се колебају и осипају
После битке код Кане дотад лојални римски савезници губе веру и неки почињу прелазити на страну Картагине. Током те године грчки градови Сицилије буне се против Рима. Македонски краљ Филип V подржава Ханибала и изазива Први македонски рат против Рима. Ханибал осигурава савезништво са краљем Сиракузе, а Тарент такође прилази. Други највећи град У Италији Капу прелази на страну Ханибала и постаје нова Ханибалова база.
Међутим, Ханибал није добио из Картагине потребна појачања да би директно напао Рим, тако да се задовољио са покушајима подјармљивања тврђава, које су још стајале против њега. Ипак на Ханибалову страну није прешло довољно градова-држава, него само неколико. Иако је добио Македонију за савезника, њена морнарица није дорасла римској, па му није била од помоћи.
[уреди] Застој у Италији
Рат у Италији ушао је у застој након битке код Кане. Римљани су после три узастопна пораза и безброј мањих пораза морали променити стратегију. Поново су почели користити Фабијеву стратегију, јер то је био једини начин да се победи Ханибал. Фабије Максим је поново изабран за конзула 215. пне. и 214. пне. Римска армија је отада увек држала око на Ханибалу, а борили су се само тамо где су били у предности. Тражили су начина да Ханибалу учине штету где год могу, а са друге стране смањују Ханибалову могућност чињења штета.
Упркос поразима и пребезима Римљани су још увек имали велику базу и могли су још увек скупити много већу армију од Ханибала, замењујући тако губитке. Увек су имали најмање 80.000 војника на располагању. Ханибалова армија је постајала све гора, а бројно је била дупло мања од римске. Уместо да користе једну велику армију, Римљани користе мноштво мањих армија. Те мање армије су настојале да замарају Ханибалову армију сталним маршевима, сталним мањим окршајима и глађу. Следећих неколико година Ханибал напушта политику спржене земље и настоји обезбедити снабдевање из локалних извора за неефикасне операције дуж јужне Италије. Пошто није могао навући римску армију у једну велику битку, све се сводило на мање операције, које су углавном биле око градова Кампаније.
Како се рат одуговлачио, Ханибал је тражио картагињанску олигархију да пошаљу појачања. У то време две главне фракције су биле проратна фракција и фракција за мир са Римом. Ханон Велики је био вођа партије за мир и осуђивао је Ханибалове акције. Он је био представник картагињанског племства и био је против освајања, која је спроводио Ханибал. Ханон Велики је на тај начин својим деловањем поткопавао Ханибалове напоре у Италији. У међувремену Римљани су успели остварити неке успехе у Шпанији, која је била највреднија колонија и главни извор богатства Картагине.
То је узроковало да се појачања не шаљу Ханибалу у Италију, него у Шпанију. Појачања су се послала и на Сицилију и на Сардинију. У исто време Ханибал има великих проблема са савезништвима у Италији. Много Ханибалових савезника је постало савезник под условом да нису присиљени да служе против своје воље. Тако да он није могао много да рачуна на таква савезништва. Римљани постају све снажнији и по броју и по искуству.
Ханибалови људи постају све слабији. Његови подређени више не могу да држе запоседнуто, а нико не помаже појачањима, ни његова влада у Картагини ни македонски савезник Филип V. Ханибалова позиција у јужној Италији постаје све гора, а шансе да запоседне Рим су све мање. Римљани 211. пне. заузимају Капуу, други град по величини иза Рима. Сиракуза је исто тада пала после двогодишње опсаде. Сиракуза је била позната по одбрамбеним справама, које је направио Архимед. Архимедa убијају Римљани кад су заузели град. Римљани 209. пне. заузимају Тарент.
Ханибал још увек добија много битака, потпуно уништавајући две римске армије 212. пне. , па чак убија два конзула у бици 208. пне. Један од тих конзула је био Марко Клаудије Марцел. Међутим, без појачања и без средстава од савезника Ханибал није могао да учини значајнији напредак. Недовољно снабдевен од савезника, напуштен од своје владе и без могућности да има ни приближне изворе као Рим, Ханибал почиње полако губити тло под ногама, иако свуда побеђује. Ханибал наставља да добија битке против Римљана, али није могао да им нанесе одлучну победу, која би произвела дуготрајан стратешки ефект.
[уреди] Рат на Иберијском полуострву
Док се главни поход одвијао у Италији, Римљани су пренели рат наИберијско полуострво. Рим се постепено ширио обалом, док није 211. пне. заузео Сагунт. То је спречавало Хасдрубала Барку да шаље Ханибалу било какву помоћ. Иберијско полуострво је било Картагини најважнији извор богатства, па су је морали бранити. Зато Картагина шаље појачања у Иберију, а не Ханибалу у Италију.
Хасдрубал Барка побеђује Римљане у бици код горњег Бетиса. При томе су убијена два римска комаданта Публије Корнелије Сципион и Гнај Корнелије Сципион Калвус. Ипак Хасдрубал није успео истерати римску армију.
Следеће године Римљани шаљу Публијевог сина Публија Корнелија Сципиона, званог још и Африканац. Желећи да освети свог оца и ујака кренуо је на центар пунске Иберије на Нову Картагину, која пада 209. пне. пре битке код Бекуле. Хасдрубал је остао без луке, па одлучује да крене у Италију оставивши само неке слабе гарнизоне у Шпанији. Настоји да преко Алпа дође до Италије, али то је овога пута био потпун промашај.
Римљани су очекивали његов долазак. Две легије су чекале његов силазак низ Алпе. У бици код Метаура 207. пне. Хасдрубал је поражен и убијен. Ханибал за вест о доласку његовог брата у Италију сазнаје кад је римски коњаник бацио Хасдрубалову главу у Ханибалов логор.
Преостале картагињанске снаге на Иберијском полуострву поражене су 206. пне. бици код Илипа. Иберијско полуострво (звано Иберија) тада постаје римска провинција и добија нови назив - Хиспанија.
[уреди] Крај рата у Италији
Римљани су тако лоше владали Тарентом да завереници пуштају Ханибала у град. Ханибал је спречио да му војска врши у то доба уобичајену пљачку. Ханибал је поштовао слободу Тарента и дао је становницима, да обележе своје куће, тако да су се пљачкале само римске куће. Град ипак није дозвољавао Ханибалу да користи луку. Ханибалов брат је побеђен у Беневенту, што даље смањује снагу Картагине. Мало по мало ратна срећа се окреће све више у корист Римљана. Ханибал губи Кампанију, не успевајући да спречи концентрацију три римске армије око Капуе.
Римљани су са две армије држали Капуу под опсадом толико дуго да Ханибал напада опседајуће армије. Две године касније Римљани опет опседају Капуу са 3 армије. Ханибал маршира према Риму и долази на три километра од Рима. Надао се да ће тиме одвући римску армију од опсаде Капуе и да ће их уништити у отвореној бици. Опсада Капуе се наставила и град пада 211. пне. У лето 211. пне. Римљани освајају Сиракузу и уништавају картагињанску армију на Сицилији.
Убрзо Римљани умирују Сицилију и улазе у савез са Етолском лигом да би се супротставили македонском краљу Филипу V. Филип V је искористио заузетост Римљана у Италији, па је заузео Илирик (Илирију). Али сада Римљани и њихови грчки савезници Етолског савеза нападају Македонце и смирују их. У међувремену Ханибал побеђује Фулвија код Хердонеје у Апулији, али губи Таренто следеће године.
Ханибал поново доказује своју супериорност у тактици великом победом 210. пне. код Хердониака у Апулији над проконзуларном армијом. Исто тако уништава Римљане, који су опседали Локри Епизефири.
Међутим губи Тарент 209. пне., па онда Римљани поново заузимају Самниј и Луканију, тако да Ханибал губи скоро све поседе јужне Италије. Једно време се повлачи у Апулију, па прелази у Брутиј. Ханибал има све мање шанси.
[уреди] Рат се сели у Африку
После победа на Иберијском полуострву Сципион Африканац се враћа у Рим као велики херој, тако да га бирају за конзула 205. пне.. Он одлучује да заврши рат нападом на саму Картагину. Добија две легије и 7.000 добровољаца, које је сам регрутирао и искрцава се у Северној Африци у Утики, око 35 километара од Картагине. Рачунао је да ће добити подршку Нумидијаца, који нису волели власт Картагине, па су се сложили да помогну Римљане са коњицом.
После Сципионове победе у бици код Багбрада 203. пне. Ханибал је позван из Италије да би одбранио саму Картагину.
Ханибал је покушао да склопи мир са Сципионом, али пошто је Сципион постављао тешке услове до мира не долази. Следи одлучна битка другог пунског рата, битка код Заме.
[уреди] Битка код Заме
За разлику од других битака другог пунског рата, Римљани су били супериорнији у коњици, а Картагињани у пешадији. Сципион Африканац је добио коњицу од Нумидије. Римска армија је била боља од картагинске, а Ханибал је био заморен и нарушеног здравља после много година ратовања у Италији.
Римска коњица се показала одмах на почетку, а Сципион Африканац је смислио специјалну тактику борбе против слонова. Битка је била дуго неодлучена, чак је повремено изгледало да Ханибал побеђује. Ипак Сципион са коњицом и делом пешадије успева да нападне Ханибалову позадину, што је изазвало колапс картагинских формација. После бега генерала, Картагињани се предају Риму.
[уреди] Последице
Најзначајније последице по Рим, Картагину и цео регион су:
- Иберијско полуострво више не припада Картагини,
- Картагини је наметнута ратна одштета у износу од 10.000 талената,
- Морнарица Картагине је ограничена на 10 бродова и
- Картагини је забрањено да има или регрутује војску без римске дозволе.
Нумидија користи прилику и заузима или пљачка део Картагине. Када пола века касније Картагина ствара армију да се одбрани од упада, Рим разара Картагину у трећем пунском рату.
Овај рат означава кључни корак у уздизању Рима до статуса највеће силе целог Медитерана.
