Етничко чишћење
Из пројекта Википедија
Етничко чишћење је процес насилног елиминисања непожељног становништва са одређене територије по основи националне, расне, културне или религиозне припадности. Ово се чини из политичких, стратешких, идеолошких разлога или њихове комбинације. Елиминација може варирати од размене становништва, масовног пресељења, депортације, до физичких ликвидација, па и истеребљења (етноцид, геноцид). У ужем смислу, етничко чишћење је елиминација непожељне нације.
Садржај |
[уреди] Историја
Принудна пресељења су била честа у давној прошлости. За то има примера у Старом завету. Неке библијске приче описују јеврејско заузимање земље Кананске, у 13-ом веку п.н.е, где се помињу пресељења народа. У неким причама Бог, Јахве, наређује да се побије сво становништво, мушкарци, жене и деца, што би се данас описало као геноцид. У причама о егзодусу Јевреја, помињу се дела египатског фараона која одговарају дефиницији етничког чишћења.
Велике древне империје, попут асирске, вавилонске и римске су практиковале депортацију и претварање у робље покорених народа.
У Европи, јевреји су протеривани из Енглеске (1290), из Француске (1306), из Мађарске (1349–1360), из Провансе (1394 и 1490), из Аустрије (1421), из Шпаније после Реконквисте и то потпуно, из Португала (1497), из Русије 1724, и из Немачке у више наврата. Шпанија је прогнала своје муслиманско становништво, Мориске, 1502. и 1609-1614, док је Француска прогањала своје протестанте, Хугеноте.
Роми су протерани из Енглеске, Француске и неких других земаља у 16-ом веку.
Монголи, Турци и Руси су практиковали пресељења народа вековима.
Током муслиманске инвазије на Индију, године 1000-1500 н.е, неколико милиона Индуса је побијено или насилно пресељено са простора данашњег Пакистана.
[уреди] Настанак термина
Термин етничко чишћење ушао је у широку употребу у светским медијима почев од 1992, а у вези са насилним пресељењима која су пратила ратове на територији бивше СФРЈ. Овај термин потиче из српско-хрватског језика.
Почетком Другог светског рата, 1941, у записима хрватског усташког официра Виктора Гутића, као и у књизи „О нашој држави и њеним границама“, адвоката и идеолога четничког покрета Стевана Мољевића, помиње се чишћење територије од нежељених елемената - становништва. Током овог рата, усташки режим НДХ је у пракси спроводио велике акције протеривања и/или ликвидације нежељених етничких група (Срба, Јевреја, Рома), које су некад означаване као чишћење.
Чишћење граница (рус. очистка границ) је израз који је коришћен 1930-их у СССР-у за уклањање и пресељење Пољака из пограничних области.
Нацистичка администрација у хитлеровској Немачкој користила је сличан термин за опис области лишених јеврејског становништва нем. judenrein, „чисто од јевреја“.
Знатно касније, око 1981, медији у Србији помињу да албанска већинска власт на Косову тежи стварању „етнички чисте албанске територије“.
