Жагањ
Из пројекта Википедија
Жагањ (пољски - Żagań, немачки - Sagan, чешки - Záhaň, латински - Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче река Бобр.
|
|||||
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Војводство | Лубуш | ||||
| Градоначелник | Славомир Јан Ковал (Sławomir Jan Kowal) |
||||
| Површина | 39,92 km² | ||||
| Дужина Ширина |
15° 19' ИГД 51° 37' СГШ |
||||
| Становништво (2004) - густина |
26 665 668 ст/km² |
||||
| настанак |
у XII веку | ||||
| Позивни број | +(48) 68 | ||||
| Поштански код | од 68-100 до 68-103 | ||||
| Регистарске таблице | FZG | ||||
| Градска интернет страница | |||||
Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.
По подацима од 30. јуна 2004 у граду је живело 26 665 становника.
Жагањ је и седиште истоимене општине.
Садржај |
[уреди] Структура површине
По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:
- пољопривредна површина: 14%
- шуме: 48%
Град чини 3,53% површине повјата.
[уреди] Демографија
Подаци од 30. јуна 2004:
| Опис | Укупно | Жене | Мушкарци | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | особа | % | особа | % | особа | % |
| становништво | 26 665 | 100 | 13 931 | 52,2 | 12 734 | 47,8 |
| густина насељености (ст./km²) |
668 | 349 | 319 | |||
По подацима из 2002 просечни доходак по глави становника износио је 1146,32 zł.
[уреди] Историја
По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.
У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.
Жагањ је статус града добио 1285. године.
Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.
Преде крај XVIII века Жагањ је подпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.
[уреди] Економија
У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.
[уреди] Спорт
Спортски клубови у граду су:
- ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
- WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
- Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
- Бобр Жагањ (KS Bóbr Żagań)
[уреди] Туристичке атракције
- манастирски комплекс Августоваца
- црква Пресвете Богородице (XIV век, проширена у другој половини XV века)
- манастир (настао средином XIV века)
- манастирски амбар (настао крајем XV века)
- манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
- барокни компллекс замка (1670-1686)
- мостови (1803-1804)
- црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
- црква светог Духа (1701-1702)
- остатци градских бедема (XIV-XVI век)
[уреди] Култура
- Биоскоп Pałac (Замак)
- Замак Културе
[уреди] Образовање
Основне школе:
- Основна школа бр. 1
- Основна школа бр. 2
- Основна школа бр. 3
- Основна школа бр. 4
- Основна школа бр. 5
- Основна школа бр. 7
Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:
- Државна гимназија бр. 1
- Државна гимназија бр. 2
Средње школе:
- Општа Гимназија
- Удружење Механичких школа
- Удружење Текстилно-трговачких школа
[уреди] Познате особе из Жагња
- Франц Лист - мађарски композитор, два пута је боравио у граду,
- Алберхт фон Валенштејн - чешки племић,
- Вацлав Лобковиц - жагањски кнез,
- Пјотр Битрон - жагањски кнез,
- Луј Наполеон - жагањски кнез,
- Свети Јан Капистран
- Јан Кеплер - немачки астроном
- Луј XVIII,
- Оноре де Балзак,
[уреди] Име
До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20-ог века.
Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.
[уреди] Партнерски градови
- Нетфен
Немачка - Данс
Уједињено Краљевство
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Интернет презентација града ((pl))
- DEKORGRAF-Слике града ((pl))
