Ираклије

Из пројекта Википедија

Ираклије I (грчки: Ηράκλειος) (575 - 641, владао 610 - 641) ка византијски цар – син јерменског егзарха Африке.

610. г. ослабљено Византијско Царство је преузео цар Ираклије, који је, чим је дошао на власт, подузео свеобухватне реформе војске и државне управе. Прво је плаћањем годишњег данка Аварима на сјеверу склопио примирје како би се могао мирно посветити ратовању с Персијом на истоку. Потом је у Малој Азији увео посебне области - теме, у којима је војна и цивилна власт била у рукама војних заповједника. У темама је земља давана војницима на трајно кориштење у замјену за војну службу и плаћање пореза. Тиме је Византија смањила трошкове за плаћеничку војску, која се у ранијем раздобљу показала непоузданом. Истодобно су основане слободне сеоске општине које су као заједница плаћале порез и имале заједничко власништво над земљом.

У време Ираклија Срби су се населили на Балкану.

Претходник: Фока	Византијски цареви 610-641	Наследник: Ираклије Константин Ираклиона
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}