Калми Барух

Из пројекта Википедија

Калми Барух (Kalmi Baruh/Baruch) (1896. - 1945.) је пионир југословенске хиспанистике и сефардистике, те међународно признати научник из области јеврејско-шпанског језика.

Др. Калми Барух

Садржај

1 Живот и активности
2 Дела
- 2.1 Најпознатији радови:
3 Библиографија
4 Референце
- 4.1 Посебна издања сабраних Барухових радова:
5 Спољашње везе

[уреди] Живот и активности

Родио се у Сарајеву 1896., као потомак једне од најстаријих сефардских породица у Босни. Основну школу похађао у Вишеграду, данашња Република Српска, а гимназију у Сарајеву. Докторирао у Бечу 1923. год. - (нем. DER LAUTSTAND DES JUDENSPANISCHEN IN BOSNIEN (Развојно стање гласова јеврејско-шпанског језика у Босни)). Службовао као професор у I сарајевској гимназији. Био једини сефардски стипендиста балканског полуострва од стране шпанске Bладе за пост-докторат у мадридском Центру за историјске студије (1928/9.). Дугогодишњи сарадник више југословенских и европских часописа из области филологије и књижевности као на пример: Српски књижевни гласник и Мисао, оба из Београда, Revista de filología еspañola (Мадрид) ... . Деловао и са београдским Балканским институтом и Универзитетом, те са Шпанском академијом наука и уметности. Преводио са шпанског на српски (Енрике Ларета: Слава дон Рамира (један живот у доба Филипа II) Народна просвета, Београд, 1933., Хосе Еустасио Ривера: Вртлог, Минерва, Суботица-Београд, 1953. ...). Приређивао приказе и књижевну критику савремене шпанске књижевности. Објављивао радове о језичкој компаратистици, уџбеницима и научним радовима из области филологије, са нагласком на романистику. Прикупљао, по местима широм Босне, Приштини и Скопљу, документовао и научно истраживао језичке форме и романсе јеврејско-шпанског језика. Један од стубова сарајевског прогресивног Прегледа. Био ауторитативни ослонац локалним конгрегацијским часописима Јеврејски живот и Јеврејски глас, као и културно-просветној установи Ла беневоленција. Сарађивао je са Проф. Кабаљером (Ernesto Giménez Caballero), Проф. Џонсоном, Ивом Андрићем, Исидором Секулић, Жаком Конфином, Станиславом Винавером, Јованом Кршићем, Морицом Левијем, Лауром Папо (Бохоретом)... . Говорио десетак језика, док је радове објављивао углавном на српском, затим и на јеврејско-шпанском, шпанском, француском и немачком.

Тридесетих година прошлог века био еминентан и активан интелектуалац, напредне оријентације, Сарајева и читаве Краљевине Југославије. Посебно се залагао за социјално угрожене ученике, културно уздизање радника, међуконфесионалну толеранцију и борбу против антисемитизма, те березервну подршку републиканцима Грађанског рата у Шпанији.

Страдао у немачком нацистичком концeнтрационом логору Берген-Белзен.

[уреди] Дела

[уреди] Најпознатији радови:

Шпанске романсе босанских Јевреја (Spanish Ballads of the Bosnian Jews);
El Judeo-Español de Bosnia;
Јевреји на Балкану и њихов језик;
Шпанија у доба Мајмонидесово;
Шпанија Филипа II;
Шпанија у књижевности једне генерације;
Мигуел де Унамуно;
Исламски извори Дантеове Божанске комедије.

[уреди] Библиографија

Компетентна међународна штива из области ладино културе и јеврејско-шпанског језика обухватају Барухову библиографију. 1971. Пенсилванијски универзитет из Филаделфије објављује његов Spanish Ballads of the Bosnian Jews уз пропратне текстове Prof. Armistead/Prof. Silverman. У Србији, о Калмију Баруху посебно писали: Иво Андрић, Кринка Видаковић Петров, Предраг Палавестра, Хана Хас (Леви) и Иван Нинић/Александар Николић.

[уреди] Референце

[уреди] Посебна издања сабраних Барухових радова:

Ecejи и чланци из шпанске књижевности, Свјетлост, Сарајево, 1956;
Изабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, 1972;
Selected Works on Sephardic and Other Jewish Topics, Shefer Publishers, Јерусалим, Израел, 2005, ISBN: 965-90790-0-1.