Израел

Из пројекта Википедија

Координате: 31° 36′ 29“ СГ Ш, 34° 49′ 5“ ИГД

Држава Израел (מְדִינַת יִשְׂרָאֵל Мединат Јисраел на хебрејском, Даулат Исраил на арапском) је земља на Блиском Истоку на источној обали Средоземног мора. Израел је парламентарна демократија а по националном усмерењу, "Јеврејска држава." Становништво Израела је већинско јеврејско, са великом нејеврејском мањином, коју углавном чине Хришћани, Друзи, и Муслимани Арапи. Израел се граничи (у правцу казаљке на сату, од севера, ка југу) са Либаном, Сиријом, Јорданом, и Египтом. Израел има обале на Средоземном мору, Акабском заливу, и на Мртвом мору.

Садржај 1 Историја 1.1 Ратови 2 Географија 2.1 Регије 3 Види још 4 Спољашње везе 4.1 Влада 4.2 Судови 4.3 Израелски закони 4.4 Медији 4.5 Израел и Европа 4.6 Блогови 4.7 Фотографије

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Израела.

Јевреји су дуго сматрали Израел својим спиритуалним домом — Светом земљом и Обећаном земљом. Израелска земља има посебно место у верском животу Јевреја, укључујући остатке другог Јеврејског храма. Ово је такође место где је рођено хришћанство а садржи и многе друге локације од великог духовног значаја за јудаизам, хришћанство, и ислам. У овом региону је у периоду од преко једног миленијума, са прекидима, постојала читава серија јеврејских краљевина и држава, све до пропасти Великог јеврејског устанка против Римског царства са чијим је гушењем дошло до великог истеривања Јевреја из њихове отаџбине и вољене престонице, Јерусалима. (око 25% јеврејске популације, види Разарање Јерусалима). После слома Устанка Бар Кохбе (Bar Kokhba's revolt) 135. године, император Хадриан је преименовао Провинцију Јудеју у Провинцију Сирију Палестину, грчко име изведено од Philistine (хебрејски פלשת Pəléšeṯ). [1] Види такође Имена Леванта.

Муслимански калифат је освојио ову територију од Источног Римског царства (Византије) у седмом веку, и привукао арапске досељенике. Локални језик, арамејски (језик којим је говорио Исус Христ), је постепено нестао. Током векова је количина јеврејског становништва у земљи флуктуирала. Пре рођења модерног ционизма, до раног 19. века, више од 10000 Јевреја је живело на територији данашњег Израела. (Дан Бахат, Двадесет векова јеврејског живота у светој земљи, 1976.)

Након векова живота у дијаспори, деветнаести век је донео узлет ционизма, Јеврејског националистичког покрета, жеље да се формира јеврејска држава у Палестини и значајну имиграцију. Ционизам је остао мањински покрет све до успона нацизма 1933. године и покушаја истребљења Јевреја у холокаусту. У касном 19. веку велики број Јевреја се доселио у овај регион који су прво контролисали Турци, а затим Британци. 1917. Британци су гарантовали Јеврејима домовину у Палестини, усвајањем Балфурове декларације. Јеврејско становништво је повећало свој удео у региону са почетних 11% 1922. године на 30% 1940. године. [2].

1937, после Великог арапског устанка, план за поделу који је предложила Пилова комисија, је одбацило и палестинско арапско руководство и двадесети ционистички конгрес. Као резултат, 1939, Британци су подлегли арапском притиску, због подршке која им је била потребна у Другом светском рату, и напустили идеју о јеврејској националној домовини, и поделу и преговоре у корист једнострано наметнутог Белог документа из 1939. У овом документу је стајало да треба успоставити систем у коме ће Јевреји и Арапи имати заједничку владу. Овај документ је био виђен као значајан пораз јеврејске стране, јер је донео оштре рестрикције за јеврејску имиграцију, док за арапску имиграцију није било никаквих забрана. Како је арапско становништво бројчано превазишло јеврејско у годинама неконтролисаних миграција, очекивало се да ће овој заједничкој влади доминирати Арапи. Због надолазећег Другог светског рата, план није у потпуности спроведен.

1947. године, након пораста насиља, тероризма и неуспешних напора да се помири јеврејско и арапско становништво, британска влада се повукла из Палестине. Испуњавање УН плана за поделу из 1947. би довело до поделе спорне територије на две државе, јеврејску и арапску, дајући око половине територије свакој држави. По овом плану, Јерусалим је требало да буде међународна регија, да би се избегли сукоби око његовог статуса. Одмах након што је Генерална скупштина УН усвојила план за поделу, палестинско арапско руководство је одбацило план да се формира још неименована јеврејска држава, и започело герилски рат.

Држава Израел је проглашена 14. маја, 1948. У нади да ће уништити нову јеврејску државу, армије пет арапских нација су се умешале у рат између јеврејских и арапских снага у бившој Палестини (види: Декларација о проглашењу Државе Израел, Арапско-израелски рат, 1948.). Израел је освојио додатних 26% територије Палестине западно од реке Јордан и придружио је новој држави. Јордан је освојио Западну обалу (укључујући Источни Јерусалим), и анектирао је . године, али су ову анексију признали само Уједињено Краљевство и Пакистан. Појас Газе и синајску пустињу је освојио Египат.

После рата, само 14-25% (зависно од процена) арапског становништва је остало у Израелу, док су избегли пре и за време рата. Кад је Израел одбио повратак већине, и када су потоње понуде о делимичној репатријацији одбијене, они су постали избеглице; види Палестинске избеглице и Палестински егзодус за расправу о околностима. У наредној деценији, 600000 сефардских Јевреја који су избачени из околних арапских земаља, су дошли у Израел, удвостручивши број становника ове земље само годину дана од стицања независности. Касније су Јевреји почели да пристижу и из Ирана и Европе. Јеврејска популација у Израелу је наставила да расте врло високом стопом још неколико година, услед таласа јеврејске имиграције из целог света, од којих је најзначајнији скорашњи, по распаду СССР-а.

23. маја, 1967, Египат је затворио Тирански мореуз (главну израелску поморску руту ка Азији и осталим трговинским дестинацијама) за израелске бродове, а такође је блокирао и луку Еилат. Египат је наредио мировним снагама УН-а да напусте Синај, а уместо њих, су на граници са Израелом концентрисани египатски тенкови и трупе. У складу са међународним правом, Израел је сматрао блокаду својих лука актом рата, и извршио напад на Египат, а посебно египатску авијацију. У непријатељства је укључен и Јордан (пошто је уз устезање одлучио да одбаци израелске апеле за неутралност, и започео гранатирање Тел Авива у складу са одбрамбеним савезом који је имао склопљен са Египтом), Сирија, и ирачка авијација. Ово је био Шестодневни рат (5. јун - 10. јун, 1967.), за време кога је Израел заузео Источни Јерусалим, Западну обалу, Појас Газе, Голанску висораван, и Полуострво Синај. Израел је 1978. вратио Синај Египту у складу са споразуму из Кемп Дејвида, а 1981, Израел је анектирао Источни Јерусалим. Статус Западне обале и Појаса Газе, који су насељени махом Палестинцима уз нешто израелског становништва, је још неодређен, и био је тема више неуспешних мировних конференција (види Географију испод за више детаља).

Статус Голанске висоравни је тренутно субјект територијалног спора између Израела и Сирије, који су технички још увек у рату. Висораван, која је прво била у саставу британске Палестине, а потом уступљена француској Сирији у раним двадесетим годинама XX века, Израел је званично анектирао 1981, мада је Савет Безбедности УН-а резолуцијом 497 прогласио овај акт Израела "ништавним и испразним и без међународног правног ефекта."

У годинама након 1948, Израел и УН су често имали супротстављене односе. Резолуција 194 (донесена у децембру 1948.) (Резолуције Генералне Скупштине нису правно обавезујуће), која дозвољава условно "право на повратак" палестинским избеглицама; резолуција 242 (новембар 1967.), позива на "повлачење израелских оружаних снага са територија окупираних у недавном сукобу" (Шестодневни рат); и резолуција 446 (март 1979.), која проглашава Израелска насеља на Западној обали и у Појасу Газе "илегалним". Мада је већина од 65 резолуција Савета безбедности и Генералне Скупштине УН које осуђују израелске акције, и 41 резолуција Савета безбедности на коју су САД ставиле вето, имале готово универзалну подршку у УН-у (често су гласови САД и Израела били готово усамљени), присталице Израела тврде да ове резолуције често погрешно тумаче међународно право, да их њихове присталице селективно примењују, и да су саме седнице пристрасне.

Израел није члан ни једне од пет географских групација које би га квалификовале за чланство у Савету Безбедности по прихваћеној пракси. Има временски неодређено привремено чланство у групи "Западна Европа и Други" али се сложио да не тражи чланство у УНСБ по тој основи. Више од половине хитних седница УН-а су биле одговор на регионалне кризе.

После рата у Југославији Израел је примио стотину бошњачких избеглица из Босне и Херцеговине.

[уреди] Ратови

За више информација погледајте Израелско-арапски конфликт.

Успостављање државе Израел, 1948. године, и његово постојање је било узрок честим ратовима и другим сукобима са арапским земљама попут Сирије, Либана, Јордана, Египта, Ирака и Саудијске Арабије. Ратно стање између Египта и Израела је окончано потписивањем Израелско-египатског мировног споразума 26. марта, 1979. Ратно стање са Јорданом је званично окончано потписивањем Израелско-јорданског мировног споразума 26. октобра, 1994. Спорадични преговори са Либаном и Сиријом, преосталим суседима са којима Израел није потписао мировне споразуме, су још без резултата. Израел је тренутно умешан и у текући сукоб са Палестинцима у територијама које контролише од Шестодневног рата, 1967, упркос потписивању Споразума из Осла 13. септембра, 1993, и напорима Израела, Палестинаца и светских миротвораца.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Израела.

Око 66 % површине Израела отпада на пустињу (Негев). Површинских водених токова, осим реке Јордана, готово и нема, али се наводнавањем ипак осигуравају површине за пољопривреду. Северно подручје обухвата Галилејска равница (600 метара надморске висине) који се према југу наставља у низину Есдрелон.

Положај: Блиски Исток, смештена уз обалу Средоземног мора; копнене границе са Јорданом, Сиријом, Либаном и Египтом. Две трећине тог подручја заузима пустиња Негев. Мртво море најнижа је тачка на земљи (408 м испод надморске висине).

Копнена површина: Израел, према границама из 1949. године, има укупну површину 21.946 km² и још Голанске планине (1.176 km²), Појас Газа (352 km²), Јудеју и Самарију - Западну обалу (5.706 km²) које је Израел запосео 1967. године. Дужина границе са Западном обалом (реке Јордан) износи 307 km, а с Појасом газе 51 km.

Границе: Египат 255 km, Јордан 238 km, Либан 79 km и граница са Сиријом 76 km.

[уреди] Регије

Израел је подељен на 6 регија-дистрикта:

• Северни ( 3.490 km², 1.130.000 становника ) са сједиштем у Назарету,
• Хаифа (регија) ( 854 km², 990.000 становника ) са сједиштем у Хаифи,
• Тел Авив (регија) ( 170 км2, 1.730.000 становника ) са сједиштем у Тел Авиву,
• Средишњи ( 1.242 km², 1.430.000 становника ) са сједиштем у Рамли,
• Јерусалим (регија) ( 557 km², 820.000 становника ) са седиштем у Јерусалиму и
• Јужни ( 14.387 km², 800.000 становника ) са седиштем у Бер Шеви.

[уреди] Види још

• Антисемитизам
• Јеврејске избеглице
• Балфурова декларација 1917.
• 1922. Text: League of Nations Palestine Mandate
• Мировни споразум у Кемп Дејвиду имеђу Египта и Израела 1978.
• Мировни споразум у Ослу између Палестинаца и Израела 1993.
• Самит у Кемп Дејвиду између Палестинаца и Израела 2000.
• Предлози за палестинску државу
• Арапско-израелски конфликт
• Блискоисточни конфликт
• Израелске Безбедносне Снаге
• Израелска земља
• стара краљевина Израел
• Јеврејска држава

[уреди] Спољашње везе

• Правни статус Западне обале, Газе и Источног Јерусалима
• Рођење Израела
• Израел ГенВеб - Генеологија и историја Израела
• Кратка историја Израела
• Comprehensive Israel sites
• Страница о Израелској науци и технологији
• Туристичке службе у Израелу
• The Birth of Suicide Bombings as a Popular Weapon
• Израел дот ком директоријум
• Музеј Израела, Јерусалим
• Israel Broadcast Authority
• Israel21c: A focus beyond the conflict
• Globes Online: Business and technology news from Israel

[уреди] Влада

• Министарство спољних послова
• Влада Израела
• Премијерова канцеларија
• Министарство туризма
• Министарство образовања
• Министарство транспорта
• Статистички биро
• Кнесет (парламент)
• Израелске Одбрамбене Снаге
• Пројекат Израелске сигурносне ограде

[уреди] Судови

• Судови
• Одлука Врховног суда

[уреди] Израелски закони

• Општи закони
• Isreal Commercial Laws in English (Translation of Contract, Tort and other Civil Laws to English)

[уреди] Медији

• Јерусалим Пост новине (Енглески)
• Arutz Sheva - news site of Arutz Sheva Israel Broadcasting Network
• Енглеско издање Израелских новина Ха Арец (Ha'Aretz)
• Yedioth Aharonoth - Israel's widest circulation newspaper
• Israel News Sources, References
• Israel Indymedia - углавном на хебрејском
• Енглеско издање Маарива (Maariv), израелских новина

[уреди] Израел и Европа

• Le Monde diplomatique report on EU-Israeli relations
• Report of a conference exploring the possibility of Israeli membership of the European Union
• Report from The Times of India on strained relationship between Israel and the United Kingdom
• Односи Европске Уније са Израелом

[уреди] Блогови

• Israpundit - Israel News and Commentary
• Aron's Israel Peace Weblog

[уреди] Фотографије

• Фотографије Израела