Крак де Шевалије
Из пројекта Википедија
Координате: 34° 45' 25" СГ Ш, 36° 17' 40" ИГД
Крак де Шеваље или Тврђава витезова се сматра најпознатијом утврдом на свету и школским примером тзв. концентричне тврђаве.Била је једна од најзначајнијих крсташких тврђава и дуги низ година седиште Јовановаца у Сирији(1144-1271).
Садржај |
[уреди] Име
Постоје различите варијације имена ове утврде са истим значењем (Тврђава витезова) настале услед њеног назива који је мешавина арабског и француског језика.
- Krak des Chevaliers
- Crac des Chevaliers
У арабском свету је називана и Хисн ал Акрад или Тврђава Курда (قلعة الحصن).
[уреди] Локација
Тврђава се налази поред места Хомс у Сирији у такозваном Хомском теснацу. Смештена је на врху каменитог брда, које се уздиже на око 650 mетара изнад јединог пута који повезује Антиохију са Бејрутом односно Медитеранским морем.
[уреди] Историја тврђаве
Прву утврду на овом месту подигао је емир од Алепа 1031. године.Током првог крсташког рата освајају га крсташи на челу са Рејмондом Тулушким почетком 1099. године,али се не задржавају у њему настављајући свој марш ка Јерусалиму.
Поново га заузима гроф Галилеје Танкрид 1110. године и од тада је у рукама крсташа.Рејмонд II,гроф Триполија(у Либану),предаје га на управу Јовановцима 1144. године и отада почиње најзначајнија ера у развоју Крака.
[уреди] Обнова и проширење за време Јовановаца
Јовановци су га обновили и значајно проширили. Око утврде је подигнут спољашњи бедем ојачан са седам кула. Око утврде је ископан шанац премошћен покретним мостом. У унутрашњем граду су током XII века Јовановци изградили већи број зграда у готском стилу, од којих се истичу капела и пријемна дворана.У самој утврди и у стеновитом тлу на ком је тврђава подигнута изграђен је велики број складишта и спремишта за храну, воду и опрему.Претпоставља се да је посада тврђаве коју је чинило око шездесетак витезова Јовановаца и још око 2 000 осталих војника, могла да са залихама у тврђави издржи петогодишњу опсаду. Обнова и проширења утврде су била готова 1170. године, али су бројни земљотреси који су потресали то подручије крајем XII и почетком XIII века захтевали сталне радове и поправке.
[уреди] Владавина Јовановаца
Поред главног циља Крака контроле пролаза ка медитеранском мору, Јовановци су успоставили контролу над језером Хомс.Поред тога контролисали су и дешавања у Сирији и све евентуалне припреме муслимана за инвазију на тај део крсташких земаља.
Нур ад Дин је покушао да освоји Крак 1163. године, али су се Јовановци одупрели његовој опсади. Током Саладинове опсаде Крака 1188. године нападачи су заробили кастелана. Након тога извели су га пред капију наредивши му да изда наређење о предаји. Он је на арапском рекао да отворе капије, да би им потом на француском поручио да држе Крак до последњег човека.
Муслимани су освојили Крак де Шевалије 08.04.1271. године, када је Бајбар убедио Јовановце да им је гроф од Триполија наредио да предају тврђаву Бајбару. Тако је Крак де Шевалије без борбе предат и потом је искоришћен као база за удар на грофовију Триполи. Бајбар је ојачао бедеме, а капелу је претворио у џамију. Касније су је Мамелуци користили као базу за напад на Акру 1291. године.
|
|
 |
|---|---|
Шанац  Бедем  Кула  Капија |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|
