Први крсташки рат

Из пројекта Википедија

	Крсташки походи
Узроци похода Битка код Манцикерта (Кобна 1071.) Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону Просјачки крсташки поход 1095. I поход 1096. - 1099. Готфрид Бујонски Рајмунд Тулушки Боемунд Тарентски Алексије I Комнин Ослобођење Јерусалима (1099.) Пад грофофије Едесе 1144. II поход 1147. - 1149. Папа Евгеније II Конрад III Луј VII Саладин · Пад Јерусалима (1087.) III поход 1189. - 1192. Папа Гргур VIII Фридрих Барбароса Филип Август Хенри II † Ричард I IV поход 1202. - 1204. Папа Иноћентије III Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.) Дечији поход 1212. Стефан од Клоа V поход 1217. - 1221. Андрија II Арпад VI поход 1228. - 1229. Фридрих II Хоенштауфен VII поход 1248. - 1254. Луј IX Свети VIII поход 1270. Луј IX Свети Карло I Анжујски IX поход 1271. Едвард I Плантагенет Пад Акре 1291. Крсташки редови Храмовници † Јовановци Крсташке државе Јерусалимска краљевина (1099. - 1291.) Грофовија Едеса (1098. - 1150.) Кнежевина Антиохија (1098. - 1268.) Грофовија Триполи (1104. - 1288.) Латинско царство (1204. - 1261.)
	Категорија:Крсташки ратови

Први крсташки рат трајао је од 1096. до 1099. године и покренуо га је папа Урбан II са циљем ослобођења христовог гроба и ослобађања светог града Јерусалима од власти неверника (муслимана). Крсташи су током похода освојили Јерусалим и још неке градове (Едеса и Антиохија). На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови. Ово је једини крсташки рат (а било их је после још неколико) који је испунио задати циљ, ослобађање Јерусалима.

[уреди] Предуслови за рат

Византија је током 1071. године задобила два тешка ударца, Нормани су заузели Бари (последњи посед на Апенинском полуострву), док су Турци Селџуци након битке код Манцикерта заузели територије на простору Мале Азије, па је византијски цар Алексије I Комнин (1081.-1118.) био принуђен да потражи помоћ у Европи коју није гледао благонаклоно. На његов позив се одазвао папа Урбан II који је био забринут за свето место (Јерусалим). Сазива 1095. године концил у Клермону којем присуствује око 200 бискупа, кнежева и племића. Одлучено је да се крене у ослобађање светог места.

[уреди] Ток рата

Крсташи освајају Јерусалим

Први крсташки рат није водио ниједан краљ већ војводе. Најзначајније војводе и њихови путеви према Цариграду су:

Готфрид Бујонски - са војском се кретао дуж Дунава, кроз Угарску и Србију
Рејмонд Тулушки и Иго - преко Алпа, кроз северну Италију и Далмацију
Боемунд Тарентски - преко Јадранског мора од Апулије до Драча па копненим путем до Цариграда

У пролеће 1097. стижу у Цариград где се требају извршити припреме за даље деловање. Комнин је тражио да крсташи положе заклетву да ће Византији предати све области које јој у основи и припадају. Испрва су се нећкали да би на крају ипак положили тзв. Заклетву верности и оданости. Дуго су опседали Никеју a на крају je гарнизон предао не њима него Комнину. Успели су да освоје Антиохију (ту су се показале слабости крсташа - неспремни, већина као да је пошла у авантуру). 7. јуна 1097. почела је опсада Јерусалима која је трајала 4 седмице. У помоћ су стигли Ђеновљани са справама за опсаду. Након пада, у Јерусалиму је три дана владао потпуни хаос - пљачкање и убијање на све стране. Међутим, требало је организовати освојени део. Иго је постављен за управитеља тзв. Јерусалимске краљевине док је Бујонском припала титула чувара гроба Господњег, а његови наследници су узимали титулу краља. Формиране су кнежевина Антиохија и 2 грофовије (Едеса и Триполи) на феудалној основи. У овом периоду велики број становништва се досељава из Европе како би зарадио, а верски циљ се брзо губи. Значајно је истаћи и формирање витешко-монашких редова чији чланови имају обавезу бранити крсташке државе. Најзначајнији су:

Први крсташки рат
Сељачки крсташки рат – Немачки крсташки рат – Никеја – Дорилеј – Антиохија – Јерусалим– Аскалон – Крсташки рат 1101.