Ксеркс I

Из пројекта Википедија

Ксеркс I је био персијски цар од 485.-465. пне. и владар Египта од 485.-465. пне.. За разлику од својих претходника Дарија Великог и Кира Великог није показивао разумевање и толеранцију за друге културе и религије, па је тиме ослабио царство. После сукоба са Грцима долази ново раздобље када доминантна светска сила престаје бити једна азијска држава.

[уреди] Престрог владар

Био је син Дарија Великог и Атосе , кђерке Кира Великог. Постао је краљ октобра 485. пне. Након гушења побуне у Египту 486. пне., поставља свог брата Ахамена као сатрапа Египта и тиме заводи у Египту строгу владавину.

Из Вавилона односи златни кип Мардука, топи тај кип и убија свештеника, који је чувао кип. Руке тог кипа требао је додирнути законити краљ Вавилона сваког почетка нове године. Од тренутка одношења тог кипа више не носи титулу краља Вавилона, него краља Перзије, Медије и једноставно краља земаља ( тј света). Тај Ксерксов поступак је изазвао две побуне од 484. пне. до 479.пне. Вавилон је укључен у Асирску сатрапију, која је обавезна да даје 1000 талената сребра и 500 дечака за еунухе. Забрањује чак и име Вавилон.

[уреди] Припрема за кажњавање и освајање Грчке

Ксеркс бичује море

Дарије је оставио свом сину Ксерксу задатак кажњавања Атињана за њихово учешће у Јонском устанку и победи на Маратону. Од 483.пне. Ксеркс се пажљиво припремао за експедицију. Дуж Тракије је похранио залихе. Закључио је споразум са Картагином и тиме је спречио Грке да добијају помоћ од Сиракузе и Агригента. Многе мале грчке државице прешле су на страну Перзијанаца, а од посебног значаја је био прелазак Тесалије, Тебе и Аргоса на страну Персије. Огромна флота и армија се спремила на поход. Херодот је тврдио да их је било 2 милиона, али вероватније је да је било највише 250.000.

[уреди] Бичевање мора

Да би могао из Мале Азије доћи до Грчке требао је прећи Хелеспонт (Дарданеле). Звао је најбоље градитеље мостова из свих делова свог царства да премосте Хелеспонт. Таман кад су премостили Хелеспонт, велика олуја је срушила те мостове. Ксеркс је био толико љут, јер сматрао се свемоћним, да наређује бичевање мора са 300 удараца бичем. Да би му војска прешла Хелеспонт он користи уместо правих мостова, мостове од бродова. Поредао је толико бродова преко Хелеспонта, да га је премостио.

[уреди] Грчко-Персијски ратови

За више информација погледајте Грчко-Персијски ратови.

У пролеће 480.пне. Ксеркс креће из Сарда. У почетку Ксеркс свуда побеђује. Грчка флота је потучена у Артемизију, Термопиле је пало, Атина је освојена, а Спарта је сведена на задњу линију обране. Након освајања Атине и кад је довољно казнио одговорне за претходни Јонски устанак повукао се из града. У морској бици кад Саламине 28.септембра 480. пне.. Грци побеђују, па се Ксеркс повлачи јер губи комуникацију морем. Перзијску армију у Грчкој даље предводи Мардоније, који бива поражен на Платеји. Пораз Персијанаца у Микали, подигао је на ноге грчке градове Азије.

[уреди] Касније године

Покушавао је да пошаље морнаре, који ће обићи Африку. Победа Грка је довела царство у стање споре апатије, од чега се нису опоравили. Убијен је у дворској интриги 465. пне. .

[уреди] У Библији

У Библији , Ксеркс се спомиње под именом Ахазеур. Током његове владавине, те његовог претходника (Дарија) и наследника Артаксеркса, многи Самарићани се жале перзијском краљу на Јевреје.

Веровало се да је Ксеркс такође Ахазерус, Краљ у Библијској “Књизи о Естер”, иако је ова идентификација предложена од стране јеврејских ученика. Јеврејско-Римски историчар Жозефус је узео исторјски постојање Ваштија и Естер као чињеницу, кроз радове Херодота је предложио да је Ксеркс имао краљицу, проглашену таквом током венчања Аместрис, кћерку Отанеса. Ово име специфично није проблем расправе, пошто се реч Естер може размети и као “скривен” у Хебрејском. Њено име је такође преведено и као Мидраш (Јеврејски библисјки коментари), где пише да је Естер крила своју националност и наслеђе по Мордекајевом савету.