Кулпин
Из пројекта Википедија
Кулпин (слов. Kulpín) је село у Војводини, у општини Бачки Петровац. Према попису становништва из 2002. године Кулпин има 2.976 становника, од којих су 2.116 словачке националности.
Садржај |
[уреди] Положај насеља
Кулпин је на јужно бачкој лесној тераси између Бачког Петровца и Равног Села. Поред југоисточне ивице села се налази канал Стапар- Нови Сад, који је у систему канала Дунав- Тиса- Дунав проширен и врши више функција. Кроз Кулпин пролази пут Гложан- Бачки Петровац- Кулпин- Равно Село који је асфалтиран.
[уреди] Број становника
- 1961.: 3.742
- 1971.: 3.312
- 1981.: 3.226
- 1991.: 3.203
[уреди] Делатност
Кулпин има активних лица нешто више од половине укупног становништва. Велики број лица је запошљен у пољопривреди 72,13% , у индустрији 7,21% у занатима 6,87% у просветно- културним и социјалним делатностима 1,93% и у трговини и угоститељству 1,48%.
[уреди] Клима
Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.
[уреди] Историја Кулпина
Данашња Војводина некада је била изразито мочварна са редовном појавом ( у пролеће и јесен) подземних вода.Тек у новије време прокопавањем канала Бачка је добила данашњи изглед.
Зато су се у старом и средњем веку насеља градила на узвишењима. Кулпин је са својом околином за појмове наше Бачке доста високо постављан, а највиша тачка је узвишење “Клиса”, западно од данашњег Кулпина ( 89 метара надморске висине ). Тамо се налазило прво кулпинско насеље. Најстарији запис о Кулпину датира од 28. фебруара 1345. године. Становници овога Кулпина су живели у земуницама и бавили се сточарством, ловом и риболовом. Касније се Кулпин више пута помиње у различитим историјским списима. Више пута је био опустошен од стране Турака а једном од татарских хорди. Локација се више пута мењала- “Клиса”, “Вињичке”, “Пескара” увек приликом новог насељавања.
Постоје подаци да је Кулпин био настањен још у доба Краља Бела IV (1235. - 1270. ). У мађарским хроникама се помиње у години 1345. - 1348. под именом "Kurpee" а 1418. - 1442. под именом "Kwalpi".
Нова историја Кулпина почиње 10. јула 1745. године када браћа Стратимировић оснивају данашњи Кулпин. Они са собом доводе 200 српских породица.
О доласку првих Словака у Кулпин немамо тачних података. Први пут се у неком документу, Словаци у Кулпину помињу 1758. године. Историчари су мишљења да су се први Словаци доселили у Кулпин три године раније; но то је само предпоставка. Битно је да су Словаци и Срби у то време живели у добрим односима.
Породица Стратимировић, је дала више историјских личности: Митрополит Стеван Стратимировић, Ђорђе Стратимировић- командант српске војске у револуцији 1848/49 године, и била је једна од најзначајнијих српских породица у Хабзбуршкој монархији (Аустрија ). Године 1745. почела је са радом прва школа у Кулпину, а недуго затим се отвара и прва словачка школа. Обе су биле при својим црквама.
Јадно кратко време, дворац и већи део имања откупио је од Стратимировића, Мађар, Матеј Семзо. али после пар година, тачније 1889. године дворац и имање продао је Лазару Дунђерском, који је као и његов син Ђока знатно допринео развоју и модернизацији пољопривреде у Кулпину.
Посебно значајна кулпинска личност, несумњиво је Патријарх Српске православне цркве Георгије Бранковић. Он је рођен у Кулпину 13. марта 1830. године у свештеничкој породици, а као Патријарх је изградио српску женску школу и поклонио школи 30 јутара земље, на име издржавања школе.
Велики српски песник Лаза Костић, често је боравио у Кулпину, где је написао своју чувену песму Санта Мариа делла Салуте, посвећану Ленки Дунђерској.
Будући да се Ђока Дунђерски оженио рођаком владарске породице Карађорђевић, чести гости кулпинског дворца били су и краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Андрејем и Томиславом. Такође су се међу гостима могли видети и многе личности из политичког и јавног живота ( представници владе Живковић и М. Стојадиновић, као и многи други).
У Другом светском рату, Кулпин је ослобођен 15. октобра 1945. године. У грађанском рату и распаду СФРЈ као војници ЈНА погинули су Јан Ваљенћик, мајор и Мирослав Ваљенћик, војник.
[уреди] Културни споменици
Културни споменици Кулпина се углавном налазе у комплексу дворца који је припадао породици Стратимировић а затим породици Дунђерски и изграђени су после 1745. године када породица Стратимировић добија овде поседе.
- Мали дворац- стилски припада добу класицизма
- Велики дворац- година изградње није позната и оба дворца припадају стилски и временски епохи класицизма. Велики дворац је 1912. године добио садашњи изглед према пројекту М. Тепавца када је рестауриран.
- Православна црква, Храм светог вазнесења Господњег, грађен је на темељима старе дрвене цркве. Почетак изградње храма је из 1809. године а завршен је 1813. године. Иконостас је радио Јован Кљајић, познати војвођански сликар и представља јединствено уметничко дело
- "војвођанске иконографије". Црква је грађена у западном стилу.
- Парк око дворца је под заштитом као споменик културе и у њему се налазе разне ретке биљке.
- Словачка евангелистичка црква не припада овом комплексу и започета је градњом 1875. године по пројектима Павела Харминца и завршена је 1877. године.
[уреди] Рођени у Кулпину
- Стефан Стратимировић (1757. - 1836.)-карловачки митрополит,
- Георгије Бранковић (1830. - 1907.)-архијепископ карловачки,
- Феликс Кутљик (1883. - 1954.)-словачки публициста и привредни радник,
- Михал Харминц (1896. - 1964.)-један од најактивнијих словачких архитеката.
[уреди] Пољопривредни музеј у Кулпину
Једина је специјализована установа овог типа и циљ јој је очување наше богате пољопривредне прошлости. Основан је 20. јануара 1993. године и смештен је у дворцу Дунђерских у тзв. "Каштел- у", који је под заштитом државе, и окружен парком од 4 хектара који представља природан споменик. Пољопривредни музеј има и галерију у којој се одржавају изложбе слика.
[уреди] Међународна сарадња
- Кулпин је побратим са насељем Јегуновци које се налази у Македонији.
- Кулпин је склопио уговор о културној и спортској сарадњи са Риечком насељем које се налази у Словачкој.
[уреди] Литература
- Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
- Споменица 1789-1989 200 година школе у Кулпину, Кулпин 1996.
- Општина Бачки Петровац, др. Б.Букуров, П.Хрћан, Бачки Петровац 1976.
- Kulpinska kronika Felixa Kutlika, S. Čelovsky Zbornik SVS 3/81
[уреди] Спољашње везе
| Насељена места општине Бачки Петровац |
|---|
|
Бачки Петровац • Гложан • Кулпин • Маглић |
