Магреб
Из пројекта Википедија
Магреб (المغرب العربي al-Maġrib al-ʿArabī понекад се такође преводи као Могреб), регија афричког континента која се налази северно од Сахаре, а западно од Нила. Обухвата западне земље Мароко, Западну Сахару (анектирао и окупирао Мароко), Алжир, Тунис, Либију и у мањем делу Мауританију. Назив потиче из арапске речи, а значи "западно".
Садржај |
[уреди] Историја
Након завршетка леденог доба подручје на којем се данас налази Сахара осушило се и настала је пустиња. Због потешкоћа преласка пустиње додир између Магреба и субсахарске Африке је био крајње ограничен. Тако је било све до арапске експанзије и ширења ислама. Чак и тада је трговина била ограничена на скупе (али често профитабилне) караванске експедиције, којима се вршила трговина добара попут соли, злата, робова и слоноваче.
У почетку је Магреб био насељен "белим" кромањоидима на северу и "црним" народима у Сахари. Касније су око 8000. пне. тамо стигли с истока "бели" говорници северних афроазијатских језика попут Бербера истовремено са појавом капсијске културе.
Многе луке дуж обале Магреба заузели су Феничани, посебно Картажани. Поразом Картаге многе луке су дошле под власт Рима, који је на крају преузео надзор над читавом регијом Магреба северно од планине Атлас осим над неким највишим планинским регијама попут мароканског Рифа.
Арапи су досегли Магреб у време Омејида, али је њихова контрола над њиме била прилично слаба. Различите исламске "херезе" попут Абасида и шиита, које су прихватили неки Бербери, убрзо су збацили калифатову контролу у име својих интерпретација ислама. Арапски језик тек се касније у 1100-има раширио као последица инвазије Бану Хилала (отпустили су га, иронично, берберски фатимиди ради кажњавања због изневерења зиридских клијената). Кроз то раздобље Магреб је варирао између повременог јединства (као под влашћу Алмохада, и кратко под Хафсидима) и уобичајеније поделе на три државе које су грубо одговарале модерном Мароку, западном и источном Алжиру и Тунису.
Након средњега века подручје се скоро цело налазило под контролом Отоманског Царства осим Марока. Након 19. века Магреб су колонизовале Француска, Шпанија и касније Италија.
[уреди] Демографија
Култура Магреба врло је сложена, јер људи који живе на том подручју имају и афричке и средњоисточне корене. Већина Магребљана су муслимани који говоре арапским или берберским језиком, неки су претежно афричког порекла. У великим обалним градовима већином живе становници француског, шпанског, италијанског и турског порекла, које су овде у бројној количини населили корсари. Арапски далекти Магреба деле много заједничких карактеристика (попут првог лица једнине у презенту на н-) које су их одвојиле од дијалеката Средњег истока и већином од Египта. Берберски језици готово се искључиво говоре у Магребу, а у почетку су се говорили широм њега. Магреб увелико дели заједничку кулинарску традицију. Заиста, Хабиб Боургуиба је шаљиво одредио Магреб као део Северне Африке где је кускус основна храна.
Унија Арапског Магреба (Union du Maghreb Arabe) је настојање за координацијом политичких и економских послова широм регије. Неслагања међу њеним чланицама и сигурносни проблеми у Алжиру представљали су озбиљне сметње.
Западни исламски свит (северозападна Африка) разликује се од Машрека или источног исламског света (Средњи исток). Дословно означава "време и место заласка сунца - запад." За своје арапске освајаче регија је била "острво запада" (jazirat al maghrib), земља између "мора песка" (Sahare) и Средоземног мора. Традиционално укључује Мароко, Алжир, Тунис и Триполитанију (у Либији). Недавно су неки извори одређивали Мауританију као део регије Магреба.
[уреди] Модерне територије Магреба
[уреди] Средњовековне регије Магреба
[уреди] Види још
- Барбарска обала
- Бербер
- Историја Алжира
- Топонимија Магреба
- Северна Африка
- Тамазгха
- Машрек
