Јужна Азија
Из пројекта Википедија
Јужна Азија је јужни геополитички регион азијског континента коју чине Индијског потконтинента, острво Цејлон и Малдивски архипелаг. Њене границе на копну су Хималаји и Каракорум са севера, Иранска висораван са запада и Асамско-мјанмарске планине са истока.
Садржај |
[уреди] Географија
Индијско полуострво (подконтинент) је било некада део прастарог континента Гондване. Затим се од њега одвојио и пре 10 до 20 милиона год. сударило са Азијом. То је изазвало набирање земљине коре и стварања највећег и најишег планинског система на земљи – Хималаја. На западу Индијског полуострва налази се пустиља Тар.
Највећи градови су Бомбај, Калкута, Њу Делхи итд. Предњачи у свету у производњи чаја, говеда и банана.
[уреди] Клима
У Јужној Азији је заступљена монсунска клима. Током лета (од јуна), са мора долазе топле и влажне ваздушне масе које доносе обилне падавине. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – Чарапунџа (12 000 мм). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. Оваква клима узрокује појаву монсунских шума које су богате квалитетним тврдим дрветом (тиковина).
[уреди] Вода
Највеће реке су Ганг, Брамапутра и Инд. Пошто се становништво већином бави пољопривредом јасна је њихова велика улога у животу људи. Ганг и Брамапутра граде највећу делту на свету. Гаје се банане, памук, чај, зачини итд.
[уреди] Државе
Цела регија била је 2 века под утицајем Велике Британије, а он се огледа чак и данас. Након Другог светског рата све државе су постале независне. Године 1947. Настала је Индија, Источни и Западни Пакистан који је након грађанског рата (1971. год.) постао држава Бангладеш.
- Пакистан – Окосницу чини река Инд, која у горњем току прима 5 притока са десне стране (Пенџаб), а у доњем току тече кроз пустињу Тар. Преко Пакистана води чувени первој Кајбер (пут којим су освајачи са запада стизали у Индију).
- Непал и Бутан – су сиромашне краљевине смештене на Хималајима. Обе развијају планински туризам, а становништво се претежно бави пољопривредом.
- Малдивска република – има око 1200 острва. Већина живи од туризма и риболова.
- Бангладеш – једна од најсиромашнијих земаља света. Прва је на удару катастрофалних монсуна, али становништво и поред тога остаје, јер има 3 жетве годишње. Највећи је извозник памука на свету.
- Шри Ланка – од Индије је раздвојена морским пролазом који је премошћен низом коралних острва које зову Адамов мост. Најважнији извозни артикал је зелени чај.
- Индија - назив Индија су користили Грци, Римљани, Арапи (Хинд), и Персијанци (Хиндустан), а он потиче од реке Инд која значи „река“. Индијци своју земљу зову Бхарат према митском праоцу Бхарати. По површини заузима 7. (3,3%), а по броју становника 2. (20%) место у свету (1,257 милијарди становника). Дели се на 3 јасно изражене целине: Хималаје, Индогангска низија и висораван Декан (југ). Kлима је монсунска. Летњи монсун – „хариф“ је значајан за пољопривреду. Богата је рудама гвожђа, мангана, боксита, дијаманата, али највише има каменог угља (4. по резервама у свету).
[уреди] Друштво
Историјску посебност Индије чини подела на „касте“ која и данас постоји. У Индији постоји преко 200 народа, а некинод њих су и најбројнији на свету, Хиндустанци (други), Бенгалци (трећи) Пенџапци (девети), Раџистанци, Тамили итд. Говори се преко 500 језика, на првом месту је Хинди језик.
[уреди] Религија
Главна религија је Хиндуизам, а у Индији је настао и Будизам који је доминантна религија у Бутану, Непалу и Шри Ланки.
[уреди] Становништво
Индија и околне земље су познате по великом броју становника, и густини насељености, малом писменошћу и великим процентом запошљених у пољопривреди.
