Обрезање Исуса Христа
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Обрезање Господа Исуса Христа. (Разговор) |
Осмог дан по рођењу би Исус Христос донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израелу још од времена Аврамова. Том приликом нададоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврило Пресветој Богородици. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).
Српска православна црква празнује овај празник 1. јануара по црквеном, а 14. јануара по грегоријанском календару.
Напомена: Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића.
