Палмира (Сирија)
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Основне одреднице
Палмира (грчки: Παλμυρα) је антички град у централном делу данашње Сирије. Његово оригинално име потиче из арамејског језика и гласи Тадмор (арапски: تدمر), што значи "палма". Локално становништво данас чешће користи други назив, тј. Тадмор.
Палмира се налази у Сиријској пустињи, око 200 километара североисточно од Дамаска. Овај град је некада био један од најбитнијих центара у региону и важна раскрсница трговачких путева. Оаза у којој се Палмира налазила са изворима пијаће и топле воде је свакако доста допринела да овај град буде један од значајних на путу свиле од Кине до Медитерана.
Познат је као град богате историје и врло очуваних античких грађевина из различитих историјских периода. Управо због тога је једна од најпосећенијих туристичких дестинација Сирије.
[уреди] Историја
[уреди] Период пре доласка Римљана
Чињеница да је Палмира најзначајнији извор воде у великом пречнику (најближе реке су Оронт на 150 km и Еуфрат на 200 km) у великој мери објашњава интересовање многих освајача.
Јапанска археолошка експедиција је у пећинама источно Палмире пронашла доказе постојања палеолитског човека на том тлу. Такође, надомак извора су пронађени и материјали који потичу из неолита. Верује се да је прво стално насеље на том подручју основано око 3000 г.п.н.е. Докази о томе су пронађени испод касније изграђеног Беловог храма. Као Тадмор се први пут спомиње у асирским списима у раном другом миленијуму п.н.е.
Помиње се и у Старом завету, где се наводи као део Соломонових територија. Такође, јеврејски историчар Флавије Јосиф у свом делу Јеврејске старине наводи да је управо Соломон основао Палмиру.
Касније (323. г.п.н.е.), Палмира је постала део Селеукидског царства. Царство није показивало велику заинтересованост за Палмиру, те је она временом постала и независна. Уследио је период грчке окупације о чему нема значајнијих података.
[уреди] Римска власт
Римљани су још 41. г.п.н.е. покушали да освоје Палмиру под вођством Марка Антонија. Ипак, становници Палмире су бегом на другу страну Еуфрата измакли пред римским трупама чиме је и римски поход завршен као неуспешан. То наводи на закључак да је у то доба Палмира и даље била претежно номадско насеље чије су главне драгоцености лако могле бити транспортоване и на веће удаљености. Освајање је уследило за време Тиберијеве владавине (14 - 37).
Нагли раст Палмира доживљава почетком 2. века н.е. стицајем других геополитичких околности. Наиме, тада је Трајан анектирао краљевство Петру које је контролисало главне караванске путеве. Такође, све више на значају је добијао северни град Антиохија. То је утицало да се каравански путеви помере ка северу чиме Палмира у великој мери добија на значају. Томе је погодовало и напредовање Персије под Партијском династијом. Велика понуда Персије и велика потражња Рима (наравно, преко Палмире) је трговину учинила још важнијом и стабилнијом у то доба.
Палмира је уживала повлашћен положај у оквиру царства. У њој је био стациониран само лаки гарнизон римске војске, а Палмира је имала свој порески систем из кога је финансирала одржавање и изградњу града и (ређе) неке трговачке подухвате.
[уреди] Зенобијино краљевство
Смена династија у Персији (Сасаниди уместо Парта) је довела до погоршања односа између Персије и Рима, што је на крају довело и до заробљавања самог римског цара, Валеријана, који је и умро у заточеништву. То се свакако одразило и на Палмиру која је у тим сукобима изгубила свог владара, конзула Одаината. Његова жена, Зенобија, је преузела владарско место и започела ширење краљевства (268. г.н.е). Римске легије су биле великим делом заузете ратом против Гота на северу Италије и Зенобија је релативно лако успела да стигне чак до Египта. Убрзо, својем краљевству је припојила и целокупну Сирију, тада римску провинцију, чиме је стигла и далеко на север. Поједине армије су чак зашле дубоко у Малу Азију чиме је под своју контролу ставила све битне трговачке путеве.
Зенобијина владавина, иако просвећена и пуна толеранције, није трајала дуго. Већ 274. године, Марко Аурелије је кренуо да поврати своје територије. Прво је повратио Египат, затим данашњу Турску. У бици код Хомса је поразио целокупну Зенобијину армију и заузео Палмиру. Сама Зенобија је била одведена у заробљеништво.
[уреди] Пад Палмире
После Зенобијине владавине, значај Палмире опада. Томе је допринела и ратоборност владајуће персијске династије због чега је Палмира претворена у војну базу. Византинска и арапска владавина нису донеле развој овом граду, али су оставиле за собом неколико богомоља и утврђење на брду поред Палмире.
[уреди] Уметност
[уреди] Туризам
[уреди] Галерија слика
 Панорама Палмире |
 Свитање над Палмиром |
 Рушевине колонаде |
 Лук Беловог храма |
 Детаљ са римског лука |
 Белов храм, поглед изнутра (1) |
 Белов храм, поглед изнутра (2) |
 Тетрапилон |
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Историјат и друге информације
- Syria Gate
- Atlas Tours
- Encyclopedia of the Orient
- Warwick Ball (1994); Syria, a Historical and Architectural Guide; Scorpion Publishing Ltd and MCS; ISBN 0 905906 96 9
[уреди] Фотографије
Координате: 34° 33' СГШ; 38° 17' ИГД
