Пет добрих царева
Из пројекта Википедија
Под термином "Пет добрих царева" подразумева се период највеће моћи Римског Царства, када су владали следећи цареви:
- Нерва 96.-98.
- Трајан 98.-117.
- Хадријан 117.-138.
- Антонин Пије 138.-161.
- Марко Аурелије 161.-180. године.
То је био период изузетног развоја Римског Царства, када су цареви владали у сагласју са сенатом и када су се држали закона. У овом периоду цареве су наслеђивали најспособнији људи у царству; први природни син који је прекинуо овај низ био је син Марка Аурелија Комод, који се показао као врло рђав избор. Добре особине ових царева нарочито долазе до изражаја када се има у виду да су их наследили рђави владари током III века, који су у знатној мери допринели Кризи III века.
