Марко Аурелије

Из пројекта Википедија

Марко Аурелије

Марко Аурелије (лат. M. Annius Catilius Severus; od 130.g.: M. Annius Verus; после усиновљења од стране Пија 138.г.: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; као цар: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) - (рођен 26. априла 121. године у Риму, умро 17. марта 180). године у Виндобони (данас Беч) био је од 161. године до своје смрти римски цар. Рођен је као Марк Катилије Север, а пошто га је усвојио цар Антонин Пије, Марко је добио име Марко Елије Аурелије Вер, а као цар његово пуно име је гласило: Марко Аурелије Антонин Август.

Марко Аурелије био је последњи римски цар који је то постао усвајањем. Он је морао после дугострајног мирног периода у историји Рима да се поново прихвати ратова. Велики непријатељи су му били Парти на источној граници, а на другом крају света, Рим су нападали варвари, Маркомани који су угрожавали дунавски limes. Марко Аурелије који је владао заједно са својим братом по усвојењу, Луцијем Вером умро је у током једног похода против Германа. Због својих „Разговора са самим собом“, Марко Аурелије је био познат као цар-филозоф.

[уреди] Живот

[уреди] Порекло

Прадеда Марка Аурелија дошао је у Рим из Шпаније. Под царем Веспазијаном, он је постао претор. Његов син, деда Марка Аурелија, постао је под царем Хадријаном градски префект Рима. Он је успео да свог сина, Анија Вера, оца будућег цара, ожени за Домицију Луцилу, једну Хадријанову рођаку.

Antoninus Pius

[уреди] Успон ка власти

Након очеве ране смрти 128. године, Марко Аурелије је растао у кући свог деде. Већ са дванаест година развио је интересовање за филозофију, што је скренуло пажњу цара Хадријана на њега. Управо по Хадријановој жељи, Марка Аурелија је усвојио царев унук, будући цар Антонин Пије, 138. године. Марко Аурелије је наставио своје образовање уз врхунске учитеље: Херода Атика и Марка Корнелија Фронтона.

Током владавине Антонија Пија, 138-161. године, Марко је био у непосредној царевој близини. После његове смрти, Марко је постао цар, а свог адоптивног брата Луција Вера изабрао је за савладара. Но, удео Луција Вера у власти је више био формалан.

[уреди] Године владавине

Lucius Verus

У складу са својим филозофским учењем, током своје владавине, Марко Аурелије се бавио, докле год је то било могуће, унутрашњим приликама у држави.

Али, убрзо је дошло од ратова. На почетку избио је рат са Партима (161-166. године). Рат је номинално водио Луције Вер. Избио је и рат против Маркомана, пар година након завршетка рата са Партима. Маркоманима су се придружила и друга племена: Квади и Сармати.

Током рата са овим варварима, Марко Аурелије је своју базу успоставио у Сирмијуму, Карунтуму и Виндобони. 175. године управник провинције Сирије, Авидије Касије, прогласио се за цара, али је убрзо, после три месеца, био убијен. Иако је у рату против варвара имао успеха - привремено је и основао провинцију Сарматију, с друге стране Дунава - тешка епидемија куге у војсци га је приморала да склопи мир. Затим је отишао на исток Царства да би тамо примирио провинције после устанка Авидија Касија.

23. децембра 176. године, Марко Аурелије је у Риму, заједно са својим сином Комодом, прославио тријумф над Германима и Сарматима. Првог јануара идуће, 177. године, прогласио је Марко Аурелије за свог савладара рођеног сина Комода.

Током његове владавине избила је епидемија куге. Такође, 177. године у Лугдунуму (данашњем Лиону) дошло је до прогона хришћана.

[уреди] Смрт и слава после смрти

3. августа 178. године започео је Марко Аурелије, заједно са својим сином Комодом други рат против Маркомана. Током овог похода, цар је умро, вероватно у Виндобони, данашњем Бечу. Други извор као место његове смрти помиње Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Његов пепео је пренет у рим и положен у маузолеј цара Хадријана. У част Марка Аурелија, Сенат је подигао почасни стуб. Он се и данас може наћи у Риму.

Најпознатија представа Марка Аурелија је бронзана статуа цара на коњу у Риму. Она се од ренесансе налази на тргу Кампидољо, чији је нацрт напаравио Микеланђело. Због оштећења од атмосферилија, данас се статуа налази унутар музеја на истом тргу. Статуа је преживела Средњи век захваљујући томе што је у том периоду портретисани цар идентификован са првим хришћанским римским царем Константином Великим.

[уреди] Породица

Са својом женом Фаустином, Марко је имао више деце, међу којима и Комода, који је постао цар након очеве смрти.

[уреди] Цар филозоф

Марко Аурелије се током читавог живота бавио филозофијом. И као цар похађао је филозофска предавања. Његово дело, написано на грчком језику, Самоме себи (Meditations), састоји се од мисли и упозорења које је цар самом себи упутио током једног ратног похода против Маркомана. Цар Марко Аурелије један је од главних представника позностоичког учења