Прота Матеја Ненадовић

Из пројекта Википедија

Матеја Ненадовић
Прота Матеја Ненадовић
рођен:	26. фебруар, 1777 Бранковина, Србија
преминуo:	11. децембар, 1854 Ваљево, Србија

Прота Матеја Ненадовић, рођен је у Бранковини 1777. године, у породици оборкнеза Алексе Ненадовића. Његово најзначајније дело су Мемоари који су написани на српском народном језику.

Један је од организатора Првог српског устанка у ваљевском крају, војвода и државник. Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао је делом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца, 1804. Карановца (Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806. Од 1805 до 1807 први је председник Правитељствујушчег Совјета, а од 1807 до 1811 његов члан, потом тамнавски војвода, а са Луком Лазаревићем командант устаничких снага на Дрини. У турској офанзиви против Србије 1813 командовао је са Симом Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада Србије прешао је у Аустрију и 1814-15 настојао да заинтересује велике силе за борбу Србије протви Турске. После избијања Другог српског устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне канцеларије. Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша пензионисан је 1832. Члан новооснованог Државног совјета постао је 1838 али због неслагања са кнезом Михајлом морао је 1840 напустити Србију. После доласка Александра Карађорђевића за кнеза Србије 1842 постао је државни саветник; 1844 је са својим људима угушио катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852. Умро је у Ваљеву, 11.12. 1854. по новом календару, тј. 29.11. 1854. по старом јулијанском календару.