Пјастовићи

Из пројекта Википедија

Пјастовићи су владарска породица која је владала Пољском од 960. до 1370. године, са титулама кнезова, а потом и краљева. Бочне гране породице су наставиле да управљају кнежевинама Мазовском до 1526. године и Шлеском до 1675. године.

[уреди] Назив

Име су добили по легендарном родоначелнику Пјасту, сељаку из Гњезна који је припадао племену Пољана.

[уреди] Историјат

Грб Пјастовића, који је касније постао грб Пољске

Кнез Мјешко I је примио хришћанство и увео га у Пољску крајем X века. Успео је да сачува самосталност Пољске одбранивши је од немачких напада. Највиши успон, под Пјастовићима, Пољска достиже почетком XI века када освајају Померанију и земље око Лабе и Одре. У то доба и надбискупија у Гњезну стиче самосталност. Од краја XI века почињу међусобне борбе међу Пјастовићима и додељивање удеоних кнежевина члановима породице, што додатно слаби врховну власт. Пољску су потресали стални напади и пљачке Немаца, а нису је заобишли ни Монголи у свом продору у Европу. Последњи Пјастовић Казимир III успео је да уједини пољске земље, а дошло је и до препорода у економском и културном смислу. Главна лоза Пјастовића престаје смрћу Казимира III који није имао мушких потомака.