Одра

Из пројекта Википедија

Река Одра (чеш. и пољ. Odra, нем. Oder, лат.: Viadrus, Viadua) је река у Централној Европи. Извире у Моравској (Република Чешка) и тече кроз западну Пољску где сачињава 187 километара границе између Пољске и Немачке (део тзв. линије Одра-Ниса). Река се улива у Шћећинску лагуну северно од Шћећина и онда путем три рукавца (Дзивна, Свина и Пене) истиче у Балтичко море.

[уреди] Географија

Река Одра је дуга 854 километра: 112 у Чешкој, 742 у Пољској (укључујући 187 на граници са Немачком) и друга је по дужини у Пољској, после Висле. Слив јој има површину од 118.861 km², 106.056 у Пољској (89%), 7.217 у Чешкој (6%), и 5.587 у Немачкој (5%). Каналима је повезана са рекама Хавел, Шпреја и Висла. Протиче кроз Шлеско војводство, Војводство Опоље, Доње Шлеско војводство, Војводство Љубуш, и Западно Померанијско војводство у Пољској и државе Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија у Немачкој.

Река Одра између Франкфурта на Одри и места Слубице

Ушће Лужичке Нисе у реку Одру.

Главни водоток се улива у Шћећинску лагуну. На северу лагуне су острва Уседом (западно) и Волин (источно).

Највеће леве притоке су Опава, Лужичка Ниса и Бобр, а десна Варта.

Највећи град на реци Одра је Вроцлав. Други важнији градови су Острава, Опоље, Глогов, Франкфурт на Одри, Шћећин, Свиноујшће.

[уреди] Историја

Реку Одру су стари Римљани називали Viadrus или Viadua, и то је била једна од комуникација на „путу ћилибара“ од Балтика према Риму. Током средњег века, реку су звали Odera или Oddera. Први пут се помиње у документу „Dagome iudex“, где се описују границе ране Пољске државе под војводом Мјешком I око године 990.

Рани средњевековни документи набрајају многе народе који су живели у долини Одре: Шлежане, Опољанце, Волинијане, Пиржице и друге.