Раде Малобабић

Из пројекта Википедија

Раде Малобабић (Вргин-Мост Хрватска, 1884 - Солун,13.јун 1917).Барјакер српске војске.

[уреди] Биографија

Као омладинац постаје најватренији присталица Народне Одбране, а врло брзо и њен члан. На судском процесу у Загребу 1909. осуђен од аустроугарских власти за иѕдају на затворску казну коју је иѕдржао до почетка 1912.

По пуштању из затвора почиње обавештајни рад против Аустро-Угарске и повезује се са генералштабним пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом. На његово инсистирање долази у Београд у октобру 1913. Задатак му је био да створи српску обавештајну мрежу на подручју Аустро-Угарске. После боравка у Београду одлази у Сарајево, Пешту и Загреб.

Био је један од организатора Видовданског атентата на престолонаследника Франца Фердинанда. Тада је званично приступио организацији "Уједињење или Смрт" или "Црној руци".

У време припрема за почетак Првог светског рата, ухапшен од српских власти у Београду и затворен у Нишу.

Након уласка бугарских снага 1915. пуштен из затвора и потом одлази у Куршумлију где се поново повезује са пуковником Димитријевићем. Након краћек боравка у Косаници, одлази у Призрен и одатле се као тежак болесник повлачи са остацима српске војске преко Албаније, а затим и са рањеницима на Крф.

У Солуну је био ухапшен заједно са осталим члановима организације "Уједињење или Смрт" и на Солунском процесу јуна 1917. оптужен да је лично пуцао на регента Александра из пушке и осуђен на смрт.

Смртна пресуда је извршена недалеко од Солуна 13.јуна 1917.

Послератне власти СФРЈ су на обновљеном процесу у Београду 1953. рехабилитовале све жртве политичког процеса у Солуну, међу њима и Рада Малобабића као невине.