Ратни лук
Из пројекта Википедија
Ратни лук је тип оружја који избацује стреле помоћу његове еластичности. Користи се за лов, спорт а кроз историју и за ратовање.
Вештина употребе лука се назива стреличарство. Поред праћке лук је једно од првих оружја намењених за употребу на даљину.
Веома различити дизајни лукова се могу срести у различитим културама и кроз разне периоде. Уобичајни облици су направљени од чврстог дрвета ( енглески дуги лук ), од плочастог дрвета ( Јапански и Сијамски) и композитни лукови ( средњи исток, Индија и Монголија ).
Садржај |
[уреди] Историја
Сматра се да је лук настао у касном Палеолитском и раном каменом добу. У Европи се појавио на простору данашње Немачке и датира од касног палеолитског периода хамбуршке културе ( 9000-8000 година пне ). Стреле су прављене од Боровине, биле су дуге 15-20 цм и имале су камени врх.
Прва употреба лукова у ратне сврхе је описана у Индиским Еповима.
[уреди] Историја израде
Најстарији лукови, за које се сада зна, пронађени су у мочварама на југу острва Зеланд у Данској. Тамо су нађена два лука 1940-их. Направљени су од брестовог дрвета, рукохват им је раван и имају облик латиничног слова д ( D ), дужине су 1,5 м. Овакви лукови су се користили све до бронзаног доба.
Амерички индијанци су користили равне лукове направљене од америчког ораха.
[уреди] Развој
Ратни лук је постао главно наоружање средњевековних армија Египта и Сирије, који су избацивали стреле са ратних кочија, што је било јако ефикасно. Док Римљани и Грци нису нашли за сходно да користе ово оружје, већ су развили другачију тактику борбе и ојачали оклопе који су умањили ефикасност стрела. Та доминантност је трајала све до доласка на сцену народа источне азије (који су имали стрелце на коњима и много боље композитне лукове) и тада су они постали доминанте нације тог времена.
У Енглеској се у средњем веку појавио дуги лук, који је био веома квалитетан са својим већим дометом и већом пробојном моћи. Међутим за добро руковање овим луком било је потребно више година тренинга.
Касније се развила и посебна врста лука названа самострел. Мана му је била да је био спор за пуњење. Врлина му је била да се лакше руковало са њиме и да већ после неколико недеља тренинга војник-стрелац је био потпуно спреман за борбу. Такође, оно што је у оно време било веома важно, имао је већу пробојну моћ од било ког оновременског лука.
Ратни лук почиње полако да нестаје са ратне сцене појавом барута и мускета.
Најпознатији корисници ратног лука су свакако Робин Худ и Вилијем Тел.
