Ричард Филип Фајнман

Из пројекта Википедија

Ричард Фајнман

Ричард Филип Фајнман (11. мај 1918 - 15. фебруар 1988), амерички теоријски физичар, један од твораца савремене квантне електродинамике. Био је члан националне академије наука у Њујорку (од 1954. г). Завршио је Масачусетски технолошки институт (1939. г). Докторирао је теоријску физику на Принстонском универзитету 1942. године, где је и радио 1942-1943 г. Од 1943. до 1945. године радио је на Менхетен пројекту у Лос Аламосу као и многи други истакнути физичари. Од 1945. до 1950. године на Корнеловом универзитету, након чега је до краја живота на Калифорнијском технолошком институту. Један је од највећих физичара 20. века.

У научном раду посветио се решавању проблема квантне теорије поља, квантне електродинамике, физике елементарних честица, статистичке физике, теорије суперпроводљивости, теорије гравитације. За формулисање квантне електродинамике поделио је Нобелову награду 1965. г. са Џулијаном Швингером и Шин-Иторо Томонагом. Године 1949. објаснио је појаву могућих трансформација честица (такозвани Фајнманови дијаграми). У сарадњи са Гел-Маном 1958. године поставио је теорију слабих интеракција. Године 1972. развио је полуфеноменолошку слику стварања нових честица у процесу њихових судара. Предложио је модел нуклеона, разрадио је методу интегрирања по трајекторији у квантној механици. Један је од првих који је радио на примени квантне теорије поља на решавање проблема гравитације и увођење кванта гравитације. Као врло проницљив ум, он нам је приближио многе тајне природе елементарних честица.

Аутор је једног од најпознатијих уџбеника физике: „Фајнмановске лекције из физике“. Поред Нобелове награде, примио је медаљу А. Ајнштајна (1954.) и Националну медаљу за науку (1980. године).