Срђевдан
Из пројекта Википедија
Срђевдан (7/20. октобар) - крсна слава посвећена Св. Срђу (Сергију, на лат. Sergius) и Вакху (на лат. Bachus), који су према легенди били римски достојанственици на двору цара Максимијана (Марко Аурелије Валерије), савладара цара Диоклецијана (286-305). Због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима посечени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку. Св. Сергије нарочито је био поштован у граду Росафу, где је погубљен, који је једно време носио име „Сергиополис“ и у 6. веку био велико ходочасничко место читавог Истока.
Под царем Јустинијаном (527 - 565) култ Св. Сергија и Вакха раширио се на запад, нарочито на простору између Драча и данашњег Дубровника, где је према сачуваним подацима постојало више од 15 цркава посвећених овим свецима. Одатле се слављење Срђевдана ширило у унутрашњост, тако да је ова слава у средњовековној Зети била једна од значајнијих. О томе сведочи и црква Св. Сергија и Вакха на Бојани, која је била место где су сахрањивани владари династије Војислављевић у 11. и 12. веку. Након обнове крајем 13. века, од стране српске краљице Јелене Анжујске и њених синова Драгутина и Милутина, та црква је могла да прими 3.000 верника.
Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Св. Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.
Земљорадници (ратари) нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. Срђевдан припада славама за које се припрема мрсна храна, изузев ако тај дан пада у среду или петак. На иконама се Св. Сергије и Вакхо обично представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва.
| Српски црквени и народни празници | |
|---|---|
| јануар: | Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге |
| фебруар: | Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота |
| март: | Младенци |
| ускршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
| април: | Благовести |
| мај: | Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан |
| јун: | Видовдан |
| јул: | Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија |
| август: | Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина |
| септембар: | Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан |
| октобар: | Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан |
| новембар: | Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан |
| децембар: | Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |
