Јелена Анжујска

Из пројекта Википедија

краљица Јелена и син краљ Милутин, фреска из Грачанице (1324.)

Јелена Анжујска (1230. - 1314.), супруга српског краља Стефана Уроша I (владао 1243-1276) и мајка краљева Драгутина и Милитуна.

Јелена је око 1250. удата за Уроша. Њено порекло није тачно утврђено, али је познато да је у сродству са Карлом I, краљем Напуља и Сицилије, који је у писму из 1273. назива рођаком.

Са краљем Урошем је имала бар четворо деце:

Драгутин (1251-1316), српски краљ 1276-1282
Милутин (1253-1321), српски краљ 1282-1321
Стефан (?)
Брнча (?), ћерка удата за жупана Ђорђа

Једно време владала је областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје, у периоду када је држава била подељена на три дела и преосталим деловима управљали Драгутин и Милутин.

Јелена се замонашила у цркви св. Николе у Скадру, ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала, корице су израђиване код златара у Котору (в. Срби и рукописно Свето писмо).

Њен двор налазио се на самом рубу данашњег Косова и Метохије у месту Брњаци, на северној страни планине Мокра Гора, четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни.

Као и други Немањићи зидала је задужбине, најпознатија њена задужбина је манастир Градац (крајем XIII века) где је и сахрањена, као и црква светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и манастир светих Сергија и Вакха на обалама реке Бојане код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње.

После три године од смрти јавила се у сну једном монаху, потом су отворили њен гроб и тело је нађено цело и очувано "као у роси" и од те 1317. она се слави као светитељка сваког 30. октобра по црквеном календару одн. 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

[уреди] Сећање на Јелену Анжујску данас

Постоји невладина организација "Јелена Анжујска" у северном делу Косовске Митровице.
Радослав Златан Дорић је 1996. добио награду "Бранислав Нушић" за комедију "Јелена Анжујска".
2004. године Миладин Стевановић је објавио књигу "Краљица Јелена Анжујска" на 202 стране (ISBN 86-7712-032-7, изд. Књига-комерц, Београд).