Савиндан
Из пројекта Википедија
Савиндан је празник Српске православне цркве који се слави 27. јануара (тј. 14. јануара по старом календару), којим се обележава успомена на светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског.
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.
Садржај |
[уреди] Порекло празника
На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Упокојио се у недељу 27. јануара 1235. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX века је спевана позната Химна светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији. [1]
[уреди] Народни обичаји и симболика
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром. [2]
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
[уреди] Празник светог Саве
Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. [3] У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. [4] Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона.
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије ужари, мутавџије, опанчари, обућари и други.
Празничне песме за Савиндан:
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Мирјана Кандић: Свети Сава, Српске славе и обичаји, 10. део, Смедеревска седмица бр. 243, 24.1.2003.
- Миле Недељковић: Српски обичајни календар просте 1998. године, Српско наслеђе бр. 1
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
| Српски црквени и народни празници | |
|---|---|
| јануар: | Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге |
| фебруар: | Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота |
| март: | Младенци |
| ускршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
| април: | Благовести |
| мај: | Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан |
| јун: | Видовдан |
| јул: | Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија |
| август: | Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина |
| септембар: | Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан |
| октобар: | Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан |
| новембар: | Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан |
| децембар: | Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |
