Стеван Сремац

Из пројекта Википедија

Стеван Сремац

рођен:	11. новембар, 1855. Сента, Аустро-Угарска
преминуо:	12. август, 1906. Сокобања, Србија

Стеван Сремац рођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855. године, где је провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић доводи га у Београд на даље школовање. Стеван Сремац се опредељује за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Умро је 12. августа 1906. године у Сокобањи.

[уреди] Писац

Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, поћчео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одузивање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело.

[уреди] Либерал

Рођен у Бачкој, где је сан о великој Србији било основно духовно обилежје, брзо је пришао Либералној странци која се заносила романтичном прошлошћу а у пракси била потпора режиму Обреновића. То ће га окренути против свега што је ново и што је дошло са стране, из Европе. То ће га окренути и против Светозара Марковића и његових присталица, па ће до краја живота остати окорели конзервативац окренут прошлости, противник сваке промене. Сремац је на страни газда, бирократије, власти и владара; он је против сеоске сиротиње и слободоумних учитеља. У „Луминацији на селу“ и „Вукадину“ проговорио је Сремац либерал, огорчен на политичке противнике и нетрпељив.

[уреди] Сукоб писца и политичара

У Сремчевом делу сукобљавају се две стране његове личности: Сремац грађанин и политичар и Сремац писац. Као грађанин, Сремац је на страни старог, патријархалног и старовременског у људима и животу, на страни онога што полако цили и нестаје. Његов живот у паланци је живот у амбијенту који воли, који му "лези". Као политичар је на страни конзервативних идеја, на страни оних који имају и владају. Сремац писац надвладава Сремца политичара и тада настају приповетке и романи трајне умјетничке вредности.

Стеван Сремац је расни реалиста. Обдарен способностима посматрања и запажања проницања у суштину појава и догађања. Сремац је увек полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио.

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1906.

Напомена: Текст преузет са презентације http://www.znanje.org уз одобрење.

[уреди] Награда "Стеван Сремац"

Нишки културни центар сваке године додељује награду "Стеван Сремац" за најбољи роман или књигу прича на српском језику. 2006. Слободан Тишма је, 2006, награђен овом наградом, за књигу "Урвидек".