Сунчев систем

Из пројекта Википедија

Сунчев систем је подручје у свемиру које чини барем једна звезда и објекти који се крећу у одређеној орбити око те звезде. Ти објекти могу бити: астероиди, комете, природни сателити, планете и слично.
Израз се обично користи за наш систем, у којем је Земља. Да се избегне збрка, други сунчеви системи називају се планетарни системи.
У већини других језика назив је изведен из речи Sol, што је латинско име за Сунце.

Садржај

1 Својства Сунчевог система
- 1.1 Небеска тела која чине Сунчев систем
2 Извор планетарних система и њихова еволуција
3 Сунчев систем и остали планетарни системи
4 Особине главних планета

[уреди] Својства Сунчевог система

[уреди] Небеска тела која чине Сунчев систем

Релативна величину планета с обзиром на величину Сунца у Сунчевом систему.

Сунце припада звездама спектралне класе Г2, где 99.86% масе система отпада на масу звезде.

Планете су највећа тела у Сунчевом систему и има их осам. Наводимо их према удаљености од Сунца, од најближег до најдаљег: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
- Већа тела која круже око планета су природни сателити или месеци.
- Прашина и друга ситна тела круже око планета, од чега настају планетарни прстенови.
- Свемирски отпад су комади или тела која су људског порекла и већином се налазе у орбити око планете Земље.
- Планетисимали.

Патуљасте планете су нова категорија небеских тела (уведена 2006. г.) које не испуњавају све критеријуме да би биле назване планете, али су сферична. Тренутно три тела су проглашена патуљастим планетама: Церес (у астериодном појасу између Марса и Јупитера) и Плутон и Ерис (у Кајперовом појасу).

Астероиди

Комете

Кентаури су ледена небеска тела налик на комете која имају нешто мање ексцентричну орбиту, која им омогућава да се задрже у подручју између Јупитера и Нептуна.

Транс-Нептунска тела
- Кајперов појас је појас у облику диска који се простире иза планете Нептуна у ширини од 30 АУ до 50 АУ од Сунца.
- Оортов облак је хипотетични појас који се простире од 50,000 до 100,000 АУ од Сунца. Верује се да је ова област извор комета с дугим периодима.

Зодијачка светлост

Свемирска прашина

[уреди] Извор планетарних система и њихова еволуција

Уобичајено мишљење је да планетарни системи настају приликом стварања звезда као и приликом случајних судара звезданих система. Постоји још једна распрострањена теорија: да планетарни системи настају од звезданих облака или небула.

[уреди] Сунчев систем и остали планетарни системи

Крајем деведесетих година двадесетог века човек је успео да пронађе доказе о постојању планета изван Сунчевог система. Откриће других планетарних система постало је могуће након изградње моћних оптичких телескопа на Земљи и развоја посебних електронских направа (дигиталних камера), рачунарских техника обраде података, и развоја доступних и јефтиних рачунарских мрежа. Кроз посматрање Доплеровог ефекта у сјају далеких звезда астрономи су успели да докажу постојање других планетарних система. При томе су приликом посматрања успели да установе масу као и својства орбите планета изван Сунчевог система.

[уреди] Особине главних планета

Све особине и мере у доњој таблици су релативне у односу на планету Земљу:

Планета	Пречник екватора	Маса	Пречник орбите	Година	Дан
Меркур	0.382	0.06	0.38	0.241	58.6
Венера	0.949	0.82	0.72	0.615	-243
Земља	1.00	1.00	1.00	1.00	1.00
Марс	0.53	0.11	1.52	1.88	1.03
Јупитер	11.2	318	5.20	11.86	0.414
Сатурн	9.41	95	9.54	29.46	0.426
Уран	3.98	14.6	19.22	84.01	0.718
Нептун	3.81	17.2	30.06	164.79	0.671