Ортов облак

Из пројекта Википедија

Ова слика је уметничка представа Ортовог облака и Кајперовог појаса.

Овај дијаграм показује претпостављене удаљености Ортовог појаса у поређењу с остатком Сунчевог система.

Ортов облак (или Орт-Опиков облак) је претпостављени сферни облак комета који се налази на спољној граници Сунчевог система на раздаљини од 50.000-100.000 астрономских јединица од Сунца.

Године 1932. естонски астроном Ернст Опик први је изнео претпоставку о постојању облака – изворишта комета. Холанђанин Јан Хендрик Орт је ову претпоставку развио и поставио хипотезу о постојању облака на основу посматрања орбиталних карактеристика дугопериодичних комета. Идеја је базирана на чињеници да комете, проласком крај Сунца, губе део своје масе, тако да им је век ограничен на свега десетак хиљада пролазака. Обзиром да неке комете имају врло кратке периоде (Халејева комета – 76 година), а да су честа појава, те кад се то упореди са старошћу Сунчевог система (око четири и по милијарде година), онда мора постојати неки извор комета у простору на рубу Сунчевог система.

Према Ортовој хипотези, облак се налази на 50.000 ај од Сунца, а протеже се и до 200.000 ај далеко у свемир. Састоји се од око шест трилиона кометних језгара која су стабилна због слабе радијације Сунца на тој удаљености. Обзиром да је облак редак, кометна језгра су међусобно удаљена десетинама милиона километара. Укупна маса материје у Ортовом облаку је око 40 Земљиних маса (неке процене иду и до 100). Гравитација Сунца је слаба, тако да на кретање тела Ортовог облака утичу суседне звезде. Спољни гравитациони утицаји лако избаце кометно језгро из облака и усмере га ка унутрашњости Сунчевог система. Осим оближњих звезда, од великог утицаја на кретање кометних језгара могу бити и велики облаци молекуларног водоника од којег настају нове звезде и њихови системи, а који наилазе у просеку једном у 300-500 милиона година, као и галактичке плимне силе које су последица различите удаљености Сунца и комета од средишта Млечног пута. Ове силе могу избацити кометна језгра из Ортовог облака у међузвездани простор, или их обрушити ка Сунцу. Из тог разлога Ортов облак је извор дугопериодичних комета.

Обзиром на удаљеност од Земље, ни најсавременији телескопи нису успели да сниме тела Ортовог облака.