Убрзање

Из пројекта Википедија

Овај незавршени чланак Убрзање, везан је за физику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

У физици, убрзање (ознака: а) је мера промене брзине у јединици времена. То је дакле вектор димензија дужина/време², тј. У СИ јединицама, метар/секунд² и изговара се метар у секунди за секунду или метар у секунди на квадрат.

Код константног убрзања при праволинијском кретању формула за убрзање

$a=\frac{\Delta v}{\Delta t}$

представља количник прираштаја брзине и протеклог времена. Код слободног пада је овај прираштај брзине непроменљив, па је и убрзање константно (за релативно мале висине) и означава се са g , а износи приближно 9.81 m/s². Ова величина g се зове убрзање земљине теже. При преласку на инфинитезималне величине, убрзање постаје извод брзине по времену.

Ако je пут који прелази тачка зависан од времена према функцији $s=s(t)\,$ , тада је убрзање

$a = \frac{d^2 s}{dt^2}$

други извод пута по времену (из претходне формуле је јасно на основу тога што је брзина први извод пута по времену).

Обзиром да се проучава кретање тачке која нема масу и на коју не делују силе, област која проучава кретање тачке се зове кинематика тачке.

Обзиром да је брзина векторска величина, то је и промена брзине векторска величина. Вектор промене брзине је резултанта нормалног убрзања (које је нормално на вектор брзине), и тангенцијалног убрзања (које је истог правца као и вектор брзине). У специјалном случају праволинијског кретања нормална компонента убрзања је једнака нули па је вектор убрзања истог правца као и вектор брзине. Код равномерног кружног кретања тангенцијална компонента убрзања је једнака нули, те је вектор убрзања нормалан на вектор брзине, односно у правцу је полупречника.

У сличају негативног прираста брзине се користи појам успорење или кочење, а вектор убрзања има супротан смер од вектора брзине.