Портал:Физика/Шаблони

Из пројекта Википедија

Ово је страница са шаблонима који се користе на порталу физика.

Садржај

1 Чланак месеца
2 Слика месеца
3 Потребно урадити
4 Најновије вести
5 Области физике
6 Познати физичари
7 Биографија
8 Категорије физике

Чланак месеца

Ова општа дефиниција је део основних дефиниција савремене физике, и то у оном делу који треба да одговори на питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и силе. Сваки физички систем поседује енергију у извесној количини. Количина енергије система није апсолутна вредност већ релативна у односу на референтно стање или референтни ниво. Енергија физичког система се дефинише као количина механичког рада кога систем може да произведе када мења своје текуће стање и прелази у референтно стање; на пример ако се литар воде охлади до 0°C или када ауто удари дрво и успори од 120 km/h до 0 km/h.

У физици је енергија тесно повезана са појмом ентропија.

Појам енергија се такође користи и у спиритуалним и ненаучним круговима, мада без квантификације, али уз коришћење остале научне терминологије све у намери да се направе претпоставке за лакше прихватање дотичних чињеница. Обично то све има везе са мистиком и излечењем, црним зрачењима, духовним енергијама, разним мантрама, али ретко са науком.

Види опширније

Слика месеца

измени

Централна електрода у лоптастој плазма лампи.

Потребно урадити

измени

Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Течност - Квант - Динамика флуида - Закони физике - Инфра-црвено зрачење - Хајзенбергове релације неодређености - Артур Комптон - Историја физике - Теоријска физика

Потребно проширити:

Катода - Орбита - Температура кључања - Температура топљења - Топлота топљења - Нуклеарна физика -

Најновије вести

измени

додај

Како преносее новинске агенције, на првом тесту један од магнета за највећи светски суперколајдер (ЛХЦ) је доживео неуспех. 13 метара дуг магнет је нестао уз велики прасак, ломњаву и облаке прашине. Незгода се догодила за време теста са високим притисцима.

Магнет је израђен у Фермилабу (САД) и требао је да помогне научницима у ЦЕРН-у при судару протона и анализирању њихових судара. Ово је један од осам магнета који су постављени у кругу око ЛХЦ-а. Магнет се састојао од 3 "quadrupole" магнета који су хлађени уз помоћ суперфлуида (хелијум при температурама од 1.9 К или -271 Ц) унутар вакуумске посуде.

Стивен Хокинг је за свој 65. рођендан најавио путованје у "Zero-g" авиону, поред тога не намереава након 67. године да напусти Кембриџ, а следеће године ће највероватније издвојити позамашну суму новца за одлазак у свемир.

Британски научници су открили нов начин проналажења раседних линија земљотреса. Нова техника је првенствено намењена планинским пределима. ЛиДАР је ласер који је постављен на летелици. Захваљујући њему, научници добијају мапу недавно активних раседних линија земљотреса. Нова техника је тестирана у Словенији на југо-источним Алпима.

Међународни астрономски тим вођен од стране Проф. Мајкла Кремера (Michael Kramer) Jodrell Bank опсерваторије Манчестерског универзитета, УК, је вршио 3 године посматрање “двојних пулсара” јединствен природан пар звезда часовника које су откривене 2003. године, да докажу Ајнштајнову Општу теорију релативности. Доказали су да је ова теорија тачна са колебањем од 0.05%. Своја истраживања су објавили у магазину Сајенс 14. септембра и базирана су на мерењу ефекта званог „Шапиро кашњење (Shapiro Delay)“.

Више вести можете видети на viva-fizika.org

Области физике

измени

Акустика -- Астрофизика -- Биофизика -- Динамика флуида -- Математичка физика -- Молекулска физика -- Оптика -- Радиоактивност -- Нуклеарна физика -- Физика плазме -- Термодинамика

Познати физичари

измени

Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Лeдермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг

Биографија

измени

Марија Кири

Марија Кири (1867-1934), добитница Нобелове награде из Физике 1903. и Хемије 1911.

Пољакиња Марија Складовска-Кири (Maria Skłodowska-Curie, 07. новембар 1867, Варшава – 04.07.1934, Sallanches, Француска), завршила је физику на Сорбони као најбољи студент у класи 1893. Прва је жена која се истакла у научном свету. Схватила је феномен радиоактивности и 1898. открила елементе плутонијум и радијум. Године 1903. је добила је Нобелову награду из Физике коју је делила са својим супругом Пјером Кири и Хенријем Бекерелом.

Марија Кири доказала је радиоактивност као особину ретких елемената. Утврдила је да уранијумова руда има виши степен радиоактивности од чистог уранијума, на основу чега је извела закључак да уранијумова руда мора садржавати још неке елементе, који су јаче радиоактивни, према томе скривени. И заиста, нашла је полонијум.

Опширније