Хелијум

Из пројекта Википедија

Хелијум (He, латински helium) - је други хемијски елемент по лакоћи, одмах после водоника.

H - He   He Ne       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Хелијум, He, 2
Припадност скупу	племенити гас
група, периода	VIIIA, 1
густина	0,1785 kg/m3
Боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	4,002602 u
атомски радијус	bd (31) pm
ковалентни радијус	32 pm
ван дер Валсов радијус	140 pm
електронска конфигурација	1s2
e- на енергетским нивоима	2
оксидациони број	0
Особине оксида	непознати
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	0,95 K (-272,2 °C)
температура кључања	4,22 K (-268,93 °C)
критична температура	5,19 K (-267,96 °C)
молска запремина	21,0×10-3 m³/mol
топлота испаравања	0,0845 kJ/mol
топлота топљења	5,23 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	970 m/s (298,15 K)
Остале особине'
Електронегативност	непозната
специфична топлота	5193 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,152 W/(m*K)
I енергија јонизације	2372,3 kJ/mol
II енергија јонизације	5250,5 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 3He 0,000137% стабилни изотор са 1 неутрона 4He 99,999863% стабилни изотор са 2 неутрона 6He (веш.) 806,7 ms β- 3,508 6Li 8He (веш.) 122 ms β-   8Li
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Садржај 1 Распрострањеност 2 Изотопи и особине 3 Употреба 4 Добијање хелијума 5 Начин испоруке у индустрији 6 Спољашње везе

[уреди] Распрострањеност

Хелијум је други по распрострањености елемент у васиони, али на Земљи се јавља само у траговима (4 × 10^-7% у горњим слојевима Земље). Хелијум се на Земљи углавном јавља у атмосфери.(5,2 × 10^-4% у ваздуху). У литосфери хелијум се такође јавља, али у веома малим количинама. Практично сав хелијум који је постојао на Земљи није могао да гради једињења са другим елементима па је због мале масе напустио атмосферу Земље.

[уреди] Изотопи и особине

Јавља се у облику 2 постојана изотопа - ³He и ⁴He као и 4 непостојана: ⁵He, ⁶He, ⁷He и ⁸He.

Хелијум је племенити гас, најнеактивнији хемијски елемент, са веома великом енергијом јонизације. Нема никакав биолошки значај.

[уреди] Употреба

• Хелијум се у течном облику користи за хлађење тамо где су потребне веома ниске температуре, због његове ниске тачке кључања.
• Течни хелијум користи се за магнетне резонанце.
• Као најлакши сигуран гас (незапаљив) користио се за пуњење балона. Сада се све ређе користи због великих трошкова при добијању, а уместо њега се најчешће користи загрејан ваздух.
• Због мале растворљивости у крви користи се као састојак мешавине за роњење на великим дубинама.

[уреди] Добијање хелијума

Хелијум се добија углавном из земног гаса који је богат овим елементом. Овог богатог хелијумом гаса највише има у САД. Хелијум се добија и фракционом дестилацијом течног ваздуха.

Светска продукција хелијума износи око 4500 тона у току године.

[уреди] Начин испоруке у индустрији

• Испоручује се у гасовитом и течном стању.
• Гасовити хелијум се испоручује компримован у челичним боцама, запремине 6 m³; 7,5 m³ и 10 m³.

Постоји неколико врста чистоћа: балон -гас 4.6; 5.0 и 6.0

• Течни хелијум чистоће 5.0 се испоручује у посудама, запремина 50, 100, 250, 380 и 450 литара.

[уреди] Спољашње везе

• ((sr)) Произвођач у Београду
• ((en)) Хелијум на вебелементима
• ((en)) То је елемент – Хелијум
• ((en)) Слике хелијума