New Immissions/Updates:
boundless - educate - edutalab - empatico - es-ebooks - es16 - fr16 - fsfiles - hesperian - solidaria - wikipediaforschools
- wikipediaforschoolses - wikipediaforschoolsfr - wikipediaforschoolspt - worldmap -

See also: Liber Liber - Libro Parlato - Liber Musica  - Manuzio -  Liber Liber ISO Files - Alphabetical Order - Multivolume ZIP Complete Archive - PDF Files - OGG Music Files -

PROJECT GUTENBERG HTML: Volume I - Volume II - Volume III - Volume IV - Volume V - Volume VI - Volume VII - Volume VIII - Volume IX

Ascolta ""Volevo solo fare un audiolibro"" su Spreaker.
CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Хари Потер - Википедија

Хари Потер

Из пројекта Википедија

Ово је чланак о серији књига о Харију Потеру. За информације о лику, види: Хари Потер (лик).

Хари Потер је име серије књига шкотске књижевнице Џ. К. Роулинг и филмова базираних на њима. Главни лик је млади чаробњак Хари Потер. Прва књига, Хари Потер и Камен мудрости (Harry Potter and the Philosopher’s Stone), објављена је 1997. године, али њена радња се догађа 1991. (види: Хари Потер календар).


Садржај

[уреди] Преглед

За комплетну радњу књига о Харију Потеру, види: Хари Потер (догађања).

Данијел Редклиф у филму Хари Потер и затвореник из Аскабана, 2004
Данијел Редклиф у филму Хари Потер и затвореник из Аскабана, 2004

Књиге о Харију Потеру су првенствено намењене старијој деци, али имају обожаватеље свих годишта. Снимљена је и серија Варнерових филмова базираних на књигама, од којих је први приказан 2001. године.

Према ауторки, Џоан Кетлин Роулинг, приче су се појавиле у њеној машти, сасвим формиране, док је била у возу од Манчестера до Лондона. Њено омиљено место на ком је написала прву књигу био је единбуршки кафић, док је пила небројене шоље кафе. Новац од продаје књига, као и хонорар од филмова и сувенира, направио је од Роулингове милијардера и 552. најбогатију особу на свету (види сајт: [1]). Роулингова је богатија од британске краљице Елизабете II.

Хогвортс, како је приказан у филмовима.
Хогвортс, како је приказан у филмовима.

Свака књига описује једну годину Харијевог живота на Хогвортској школи магије, где се млади чаробњаци уче како да користе магију и играју Квидич, чаробњачки спорт.

Роулингова је најавила да планира седам књига, од којих је свака мало мрачнија од претходне, док Хари расте и његов противник, Лорд Волдемор, јача. До јула 2005. године, објављено је шест књига, од којих је последња Хари Потер и полукрвни принц, објављена на енглеском језику 16. јула 2005. Роулингова је наговестила делове радње ове књиге на свом сајту: [2].

Књиге су писане у трећем лицу, са Харијем као главним ликом. Књиге су углавном писане са Харијеве тачке гледишта, са кратким изузецима у Хари Потер и Камен мудрости, Хари Потер и Ватрени пехар и Хари Потер и полукрвни принц. То је један од разлога због којих се у читатељима ствара јака повезаност са Харијем; прича је испричана кроз његов лик.

Хари Потер је упоређиван са многим познатим књигама, као што је Толкинов Господар прстенова. Неки аспекти из Хари Потер серије подсећају на стварни свет, као што су Берти Ботове бомбоне свих укуса, које су инспирисане правим производом тог имена који прави Џели Бели компанија.

[уреди] Књиге из серије

  1. Хари Потер и Камен мудрости
    • Време догађања: 1981. године и 1991.–1992. године.
    • Објављена: 26. јуна 1997. године
  2. Хари Потер и Дворана тајни
    • Време догађања: 1992.–1993. године
    • Објављена: 1998. године
  3. Хари Потер и затвореник из Аскабана
    • Време догађања: 1993.–1994. године
    • Објављена: 8. септембра 1999. године
  4. Хари Потер и Ватрени пехар
    • Време догађања: 1994.–1995. године
    • Објављена: 8. јула 2000. године
  5. Хари Потер и Ред феникса
    • Време догађања: 1995.–1996. године
    • Објављена: 21. јуна 2003. године
  6. Хари Потер и полукрвни принц
    • Време догађања: 1996.–1997. године
    • Објављена: July 16, 2005.
  7. Хари Потер и смртоносни благослови
    • Време догађања: 1997.–1998. године
    • Објављена: лето 2007. године (према гласинама)

Очекује се да ће Хари напустити Хогвортс средином 1998. године, мало пре свог осамнаестог рођендана — под условом, наравно, да то уопште и доживи (као што Роулингова воли да подсети читаоце када је питају о Харијевој каријери након школе).

Хари Потер серијал књига је преведен на многе језике (види: Списак наслова књига о Харију Потеру на разним језицима).

2001. године појавиле су се две књиге као копије оних које наводно поседује Хари (са све белешкама које су Хари и његови пријатељи додавали на маргинама). То су Фантастичне звери и где их наћи од Саламандера Скамандера и Квидич кроз векове. Наравно, обе ове књиге је написала Џоан Роулинг, под псеудонимима.

Роулингова је најавила да би можда једног дана могла да напише и осму књигу о Харију Потеру. Ако се то догоди, то ће највероватније бити нека врста енциклопедије о чаробњачком свету, која ће садржавати податке који нису били довољно важни да уђу у радњу књига о Харију Потеру.

[уреди] Филмови

  1. Хари Потер и Камен мудрости (Harry Potter and the Philosopher’s Stone, у САД Harry Potter and the Sorcerer’s Stone)
  2. Хари Потер и Дворана тајни (Harry Potter and the Chamber of Secrets)
  3. Хари Потер и затвореник из Аскабана (Harry Potter and the Prisoner of Azkaban)
  4. Хари Потер и ватрени пехар ( Harry Potter and the Goblet of Fire)
  5. Хари Потер и Ред феникса (Harry Potter and the Order of the Phoenix)
    • Приказан: очекује се 2007. године
    • Режија: David Yates

[уреди] Класне разлике и расизам

Роулингова приказује опсесије многих у чаробњачком свету "чистокрвношћу" аналогно са класним разликама и расизмом у стварном свету. Чаробњачки свет се састоји од мало "чистокрвних" породица и већине оних "полукрвног" и "нормалског" порекла.

Чак и породице које не полажу много на "чистоћу крви" су углавном против "не-људи" или "полу-људи". Ова тема је приказана на ликовима као што су Ремус Лупин, вукодлак, и Рубијус Хагрид, получовек-полуџин. Притом, кућни вилењаци су предвиђени само за служинство и ропство, без обзира на њихова осећања која су умногоме налик на људска и њихову моћну магију (коју је демонстрирао Доби у Хари Потер и Дворана тајни).

Роулингова користи и Веслијеве, изузетно толерантну "чистокрвну" породицу, као пример чаробњака који имају предрасуде према полу-људима. Харијев пријатељ Рон Весли је шокиран када сазнаје за Лупинову тајну у Хари Потер и затвореник из Аскабана, и Хагридово порекло у Хари Потер и ватрени пехар. Ронова мајка Моли Весли такође испољава отворене предрасуде у Хари Потер и Ред феникса.

[уреди] Види још

[уреди] Магична бића

[уреди] Чаробњачки термини

[уреди] Друштва

[уреди] Званични сајтови и остале спољашње везе

Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu