Хајнкел 111

Из пројекта Википедија

Садржај

1 Тип:
2 Тежина:
3 Два мотора:
4 Наоружање:
5 Добре карактеристике:
6 Лоше карактеристике:

[уреди] Тип:

средњи бомбардер, касније и торпедни бомбардер, четири (5) члана посаде

Дужина: 16,40 м

Распон крила: 22,60 м

Површина крила: 86,50 м²

[уреди] Тежина:

-празан: 8.100 кг

оперативно спреман: 14.000 кг

[уреди] Два мотора:

Јункерс Јумо 211Ф-2 В 12 цилиндара, запремина око 35.000 цм³, водено хлађење, ушприцавање горива, 2 вентила по цилиндру

Снага: 1.350 кс при 2.600 обртаја у минути

Максимална брзина: 365 км/ч на нивоу мора

Плафон лета: 6.700 м

Максимална брзина пењања: око 270 м/мин

Радиус: 1.950 км (без додатних резервоара)

Хајнкел 111 К

[уреди] Наоружање:

топ МГФФ 20,00 мм

митраљез МГ 13113,00 мм

три митраљеза МГ 81З 7,92 мм

бомбе: до 2.200 кг

Овај авион је био на свим ратиштима и показао се прилично добар, ипак не тако као Ју 88. Добио је надимак “стаклена башта” од пилота који су га сматрали прилично пријатним за летење. Производили су га све до пролећа 1944. (укупно преко 7.000 авиона) у многим варијантама а користиле су га још и Кина, Мађарска, Румунија, Шпанија и Турска. Разлике су биле у наоружању и начину примене (био је тегљач једрилица, бомбардер, морнарички бомбардер и ловац на подморнице). Посада су сачињавала четири или пет људи који нису баш били заштићени у том авиону.