Јункерс Ју 87Б
Из пројекта Википедија
 |
|
 Луфтвафе (Luftwaffe) |
|
| Намена: | обрушавајући бомбардер, јуришник |
| У употреби: | од 1939. до 1945. |
| Димензије: | |
| дужина висина распон крила |
11.50 m m 13.80 m |
| Тежина: | |
| празан пун |
3.9 t 6 t |
| Мотор: | Јункерс Јумо 211В, 12 цилиндара, водено хлађење, снаге 1.500 КС при 2.900 обртаја у минути |
| Брзина: | |
| крстарећа максимална |
km/h 410 km/h |
| Плафон: | 7.290 m |
| Радиус: | 1.535 km (без додатних резервоара) |
| Наоружање: | 2 х МГ 17 7.92 mm, 2 х МГ 81З 7,92 mm (задњи део кокпита), бомбе до 1.800 kg |
| Напомена: | |
Чувена “Штука” како смо је ми звали. Међутим порекло тог имена је плод неразумевања немачке скраћенице “стука” за Штурмкампффлугцојг, што значи јуришни борбени авион. Тај авион је био јуришни бомбардер, јуришник, ловац на тенкове, морнарички бомбардер... Такозвани: вишенаменски борбени авион. Ипак, највише је запамћен као обрушавајући бомбардер изузетне ефикасности. Произведено је преко 5.700 комада.
[уреди] Развој и карактеристике
Ју 87 је настала на основу сазнања да су много боља прецизност када се бомбардује из обрушавања. Што оштрији угао обрушавања то је већа прецизност. Ниједан авион то није боље радио од Ју 87! Тај авион је могао контролисано да обрушава под углом од 90º!
Имао је велике ваздушне кочнице које су звиждале кроз ваздух и првих година рата уграђену сирену која је правила застрашујућу буку. Искусна посада са Ју 87 није промашивала. Доказ томе су и многи бродови уништени тако што су бомбардовани од стране пилота Ју 87.
Тај авион је, за оно време, имао уграђен револуционарни систем контроле у обрушавању. Систем се састојао од уређаја којим се подешавала висина на којој авион путем тог система сам излази из обрушавања и прелази у пењање. Разлог томе је то што су у тим моментима пилоти најчешће губили свест због веома јаких Г-сила.
Међутим, већ током битке за Британију 1940. године показало се да је овај авион без тоталне превласти у ваздуху био сигурна жртва пилота савезничких ловаца. Током једног дана у бици за Британију оборено је 24 Ју 87. Одмах је повучен са тих задатака јер онако спор и тром није имао никакву шансу да приђе британској обали. Зато је пребачен махом на источно ратиште где је коришћен у многим улогама и ушао у легенду.
Авион Ју 87 додатно је оклопљен и по потреби наоружаван са два топа од 37 mm у гондолама под крилима. Летели су на малим висинама, тако да им совјетски ловци нису могли да приђу ододздо и дејствовали врло успешно. Најуспешнији “Штука” пилот био је легендарни Ханс Улрих Рудел. Летео је укупно 2.530 мисија махом на Ју-87 (око 400 мисија летео је на јуришном Фв-190 током којих је оборио и 11 авиона) и махом на Источном фронту. Уништио је око 150 различитих врста артиљеријских оруђа, 519 тенкова, око 1.000 различитих возила, 70 авиона на земљи, руски бојни брод “Марат”, две крстарице и разарач. Нанео је толику штету Црвеној армији да га је лично Стаљин уценио на 100.000 златних рубаља. Био је познат по изузетној неустрашивости решености, и био је изузетан пилот. Обаран је 26 пута, 18 пута рањаван, изгубио је и ногу током рата, али се борио до самог краја и преживео рат.
[уреди] Добре карактеристике:
- Добра прегледност из пилотске кабине
- Релативно управљив авион
- Оперативан у свим климатским и теренским условима
- Способан да понесе релативно велики терет
- Велики радијус
[уреди] Лоше карактеристике:
- Лоше маневарске способности
- Изузетно спор авион
- Споро пењање
- Споро убрзавање
- Посада релативно слабо заштићена
- Слабо дефанзивно наоружање
Ју 87 прављен је све до 1944, служио је на свим фронтовима и произвођен је у многим варијантама (од А па до Г). Користиле су га армије Немачке, Румуније, Мађарске, Италије, Хрватске (НДХ) и Бугарске. Као и код других авиона варијанте су се махом разликовале у моторима и наоружању.
Интересантно је да је авион пре почетка рата сматран за елитно наоружање и сви пилоти са бољим родословом или карактеристикама желели су да лете у тим авионима. Све док се није показало да је то прави “глинени голуб” који је често преживљавао праву небеску кланицу. Пилоти ловци су му прилазили одоздо и ту му је био крај.
Ипак тај авион је често могао осакаћен да своју посаду (два члана посаде) врати на матични аеродром. Међутим, уколико му је било обезбеђено чисто небо, није било промашаја. Рушили су све пред собом, без обзира какв је циљ у питању.
